"KRVOPIJA-E"- Trajno rešavanje stambenoga pitanja se mora rešiti po Evropskim standardima, a to znači ?

"Bandić je spriječio rušenje, u Kozari boku, isto očekujemo od vas župane".

KRVOPIJA-E

Trajno rešavanje stambenoga pitanja se mora rešiti po Evropskim standardima, a to znači ?

Poštovani!


Prisetimo se, na tako davno je objavljen članak, na našem blogu pod naslovom:
VIJEĆE ROMSKE NACIONALNE MANJINE MEĐIMURSKE ŽUPANIJE ČAKOVEC HRVATSKA

Organizator mirnog protesta je bio, ako bi drugi mogao biti,
gospodin Željko Balog, predsjednik Vijeća romske nacionalne manjine Međimurske županije, koji je predvodio mirni prosvjed mještana romskog naselja u Pribislavcu.

Dali je bilo pozvanih, državnih predstavnika, da se priključe mirnome protestu, odgovor sledi od g-dina Baloga:
Inicijativu za sprečavanje rušenja pokrenuo sam osobno, pozvao sve predstavnike VRH...u petak 08.11.2013.g. i na istoj se opet g, saborski zastupnik nije odazvao..., objaviti ću slijedeći članak....!

Na pitanje, kako izgleda romsko naselje u Pribislavcu, predsjednik Vijeća romske nacionalne manjine Međimurske županije, Željko Balog kaže:  
"romska naselja su getoizirana i segregirana, slična logorima..." 

Istini za volju, takvuh gradjevina ima u mnogim, mestima  u mnogima krajevima, našega regiona.
Šta kažu članovi romske zajednice, šta će se postići rušenjem, takvih i sličnih naselja:

Da se prisetimo, ne tako davno, neki visokopozicionirani političari su: "Bandić je spriječio rušenje u Kozari boku, isto očekujemo od vas župane".
Što nebi, pokušao i sadašnji Saborski zastupnik, uzgred koji zastupa interese i romske zajednice, da tako nešto učini, ma šta ja to rekoh, pa nije se udostojio doći niti na mirne proteste, a kamoli preduzet odredjene aktivnosti, u sprečavanje vakvih i sličnih radnji.On takve mogućnosti ima u Saboru R. Hrvatske, da amandmaniima poboljša odredjene zakone, ili čak predloži nove zakone, u saradnji sa svim saborskim zastupnicima.
Ma šta bi se on bavio, takvim sitnim problemima citat (“samo neka pokupe svoju ciglu, crep i gradju”) kraj citata, i problem je rešen.tako Saborski zastupnik misli.

A šta misli romska zajednica, VIJEĆE ROMSKE NACIONALNE MANJINE MEĐIMURSKE ŽUPANIJE ČAKOVEC HRVATSKA, I to smo barem delimično uspeli da Vam prenesemo.

A, sada po uobičajenom, demokratskom itd.. slede pitanja:
• Dali je obezbedjen privremeni steštaj, za ukućane čije se kuće ruše 
• Dali je obezbedjeno trajno zbrinjavanje tih porodica, u smislu rešavanja stembenoga pitanja
• Trajno rešavanje stambenoga pitanja se mora rešiti po Evropskim standardima, a to znači: mimo odgovarajućeg stambenog objekta, struja, voda, kanalizacija, autobusko stajalište
• Naselje nemože biti udaljenje od gradskog naselja više od 2 km
• Šta je sa sredstvima dobijenim u okviru Dekade Roma, a gde su obezbedjena sredstva i za stanovanje
• Ko od svega ovoga ima koristi, ne mislim samo na materijalnu korist, nego presvega na ljudsku, pa naravno nema niko, ili kojim slučajem neko pak ima? Ma kkakav je to čovek, ako se može tim imenom nazvati, ili kakvi su to ljudi ? neznam, neznam

Neka im dragi Bogu bude u pomoći!

Mogu ja još nabrajati, šta sve predvidjaju EU standardi, naravno ako neko od čitalaca, to bude tražio.

Imalo bi toga još štošta, toga da se napiše, ali dajmo priliku tim 
( neznam kako da ih nazovem ), ma šta neznam, znam KRVOPIJAMA, priliku da možda sagledaju stvari iz drugoga ugla.

Autor:Nebojša Vladisavljević

Kao i do sada, dostavlljamo jedan dokument, da nebi bilo: ma šta ovi Romi znaju,samo korak po korak – step by step-pa da vidimo, dali i mi Romi znamo,bar jedan mali deo ....

Posebna zaštita nekih ranjivih grupa

Zaštita od diskriminacije važi za sve. Uprkos tome, postoje neke situacije u vezi sa diskriminacijom pojedinih grupa za koje je zakonodavac našao za shodno da ih posebno naglasi, zato što se one često događaju.
Polna diskriminacija
Osoba može postati žrtva diskriminacije zbog svog pola bez obzira da li je žena ili muškarac, ali je svuda u svetu, pa i u Srbiji, žrtva polne diskriminacija najčešće žena.
Kod polne diskriminacije važno je napomenuti da diskriminatori ne mogu da traže izgovare u tradiciji i običajima, jer zakon kaže da je zabranjeno javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
U Srbiji je zabranjena ne samo diskriminacija u odnosu na pol, već i diskriminacija zbog promene pola.
Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije
Niko ne može biti pozvan ili nateran da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali, s druge strane, niko ne sme da bude sprečen da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji ili da je ispolji u meri u kojoj ispoljavanje seksualnosti nije ograničeno zakonima (Krivičnim zakonikom, Zakonom o javnom redu i miru…).
Diskriminacija dece
Deca su posebno ranjiva grupa i, po definiciji, nisu u stanju da se sama zaštite. Zato im zakon garantuje posebne mere zaštite od svakog oblika ugrožavanja njihovih prava, pa i diskriminacije, na svakom mestu i u svakoj situaciji, svejedno da li se ta prava krše u porodici, u društvu (u školi, kod lekara, na ulici), ili u kontaktu sa nekom državnom institucijom. Sva deca imaju ista prava na zaštitu od društva i države, bez obzira na lična svojstva samog deteta, ali i bez obzira na lična svojstva (uključujući i imovno stanje, profesiju i druga obeležja društvenog položaja, aktivnosti, izražena mišljenja ili uverenja) njegovih roditelja, staratelja ili članova porodice.
Izričito je zabranjeno:
• diskriminisati dete prema tome da li je rođeno u braku ili van braka,
• javno pozivati na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola.
Diskriminacija osoba sa invaliditetom
Osobama sa invaliditetom, koje zbog urođene ili stečene fizičke, čulne, intelektualne ili emocionalne onesposobljenosti, a usled društvenih ili drugih prepreka, nemaju mogućnost ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, zakon pruža posebnu zaštitu u određenim situacijama.
Roditeljstvo: Osobama sa invaliditetom ne mogu se postavljati posebni uslovi za vršenje roditeljskog prava.
Rad: Osim samih osoba sa invaliditetom, od diskriminacije na radnom mestu zaštićeni su i njihovi pratioci, odnosno osobe koje sa njima žive i bez novčane naknade im pomažu da zadovolje svakodnevne životne potrebe.
Korišćenje javnih objekata i površina: Diskriminacijom se smatra i odbijanje da se tehnički adaptiraju objekti u javnoj upotrebi ili javne površine da bi se usluga mogla pružiti i korisnicima sa invaliditetom.
Prevoz: Diskriminacija u prevozu je kada:
• prevoznik odbije da prevozi osobe sa invaliditetom,
• posada prevoznog sredstva odbije da pruži osobi sa invaliditetom fizičku pomoć bez koje ona ne može da koristi uslugu prevoza, a pritom se ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Nacionalne manjine
Prava nacionalnih manjina su mnogo šira od ovih o kojima ovde pišemo. Navešćemo samo zakonske odredbe čija je namena da pripadnike nacionalnih manjina zaštite od različitih oblika diskriminatorskog ponašanja:
• zabranjena je svaka registracija pripadnika nacionalnih manjina koja ih protivno njihovoj volji obavezuje da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti;
• pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje tih imena u sve javne isprave i službene evidencije prema njihovom jeziku i pravopisu;
• na teritoriji opštine gde pripadnici neke nacionalne manjine čine više od 15 odsto stanovništva, njihov jezik i pismo moraju biti u ravnopravnoj upotrebi u pismenoj i usmenoj komunikaciji pred svim organima vlasti (sudovi, opštinski organi, policija);
• pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Država, međutim, može da propiše najmanji broj učenika u odeljenjima koja rade na određenom jeziku.