PROŠIRITI AREAL GLEDLJIVOSTI NA CELU DRŽAVU
U Beogradu je 28. decembra prošle godine osnovana prva romska televizija u našoj zemlji, «Khrlo e Rromengo» («Glas Roma»), koja je počela sa zvaničnim celodnevnim emitovanjem programa 09. februara ove godine. Pri tome nimalo nije slučajno da ova televizijska stanica nije ni državni medij, ali ni privatni u pravom smislu reči, budući da je osnivač i vlasnik jedna nevladina organizacija, «Rrominterpress» iz Beograda, koja opet deluje kao strukovni deo jedne druge NVO, «Roma Community Centra». Kažemo, nije nimalo slučajno, pošto je uslovljenost mogućnosti za pokretanje bilo kakve romske medijske kuće u nas takva da je iz objektivnih finansijskih razloga veoma teško da država ili pojedinac bude osnivač ovakvog «preduzeća». Istovremeno, nije ni malo slučajno da je televizijska stanica nadogradnja radio-stanice koja deluje nekoliko godina, i veoma je slušana na području Beograda. I nije ni to slučajno da je upravo ova NVO osnivač ove stanice, budući da su njeni dometi najveći u nas u pitanju pravog informisanja - prave informisanosti Roma i o Romima.
To dokazuju i reči gospođice Une Beriše, novinara ove televizije, i gospodina Ljuana Koke, glavnog urednika. Gđica Beriša nam govori da je od 30 zaposlenih radnika i otprilike isto toliko dopisnika velika većina strukovno edukovana za ovaj posao, da je njih osmoro završilo/završava studije masmedija i novinarstva na beogradskoj Akademiji lepigh umetnosti, da su mnogi prošli edukaciju kroz programe «Rrominterpressa», da imaju dugogodišnje medijsko iskustvo, televizijsko (razne televizije), radio – ( na talasima «Khrlo e Rromengo» i prvog programa Radio Beograda) i u štampanim medijima, a da su i upravo angažovani mladi kadrovi uključeni u edukaciju, kako za novinara tako i za tehničko osoblje, recimo u programima NU «Božidar Adžija».
Gosp. Ljuan Koka, glavni i urednik informativnog programa nam govori da je programska šema usmerena kako na informisanje (informativni program), tako i na edukovanje (dokumentarni program) i zabavu (muzički prrogram). Napominje da pet puta dnevno emituju vesti, a u 19 časova ide polusatni dnevnik. U informativnom delu programa imaju i gostovanja u studiju, i terensko izveštavanje. Smatra bitnim da kaže da imaju i dečju redakciju, zasada u sklopu informativnog programa, i da im sve emisije idu bilingvalno, romski i srpski, u odnosu pola-pola, zbog veće razumljivosti za sve gledaoce, ali štiteći time i pravo na informisanje na maternjem jeziku. Angažovanje gospođe Vesne Acković, muzikologa, za urednika muzičkog programa daje i ovom delu programa potrebnu informativno-edukativnu crtu, a izbor muzike je sa područja celoga sveta. Time što je gospodin Azir Jašari zaposlen kao urednik dokumentarnog programa, kaše Ljuan Koka, ovaj deo emitovanja osvežava aktuelnom, ali i svakodnevnom problematikom Roma, i omogućava pristup problematskom metodom (jedan od primera je emisija «Press kliping» - praćenje izveštavanja o Romima u medijima), ali su u pripremi i dokumentarne emisije sa temom romske prošlosti (npr. istoriografija, geo-migracije, kulturologija...). Gosp. Koka napominje i to da je područje sa kojeg imaju dopisnike čitav svet, što omogućava ovoj televiziji da podjednaku pažnju posvete i lokalno-nacionalnoj problematici i tematici, ali i globalnim i inostranim dešavanjima.
Na pitanje kako mere funkcionalnost i korisnost svog programa rekao nam je da u ovom trenutku ne poseduju tehničko-materijalne uslove za precizno-statističko merenje, ali da on lično posećuje mnoge romske kuće, gde je TV aparat čitav dan uključen, a birač kanala podešen na ovu stanicu. To je, kako nam kaže, za sada jedino merilo ispravnosti njihovog rada, ali itekako značajno, a taj neposredni kontakt omogućava i kreiranje programske strukture na opšte zadovoljstvo, u cilju zadovoljenja što više raznolikih interesa i interesovanja.
Naravno, da bi ova televizija ne samo postala, već i ostala gledana, Ljuan Koka računa na kreativnu saradnju zaposlenih u njoj, razmenu stavova mladosti i iskustva. Dosadašnje medijsko iskustvo i strukovnu obrazovanost većine zaposlenih postavlja kao kamen-temeljac rada ove televizije, ali smatra da to nikako ne može ostati jedina polazna tačka za rad, potrebna je tu i doedukacija ovih članova redakcije, osposobljavanje mladih, novopridošlih, i davanje kreativne slobode kako ovim mladima, tako i iskusnom kadru, koje opet, posebno može inspirisati prisustvo svežih ideja, stavova, mišljenja. To što frekvencija emitovanja trenutno dozvoljava praćenje samo u okolini Beograda umnogome koči njihovu ulogu u izveštavanju Roma, ali planiraju da gledljivost prošire na teritoriju cele države.
Za kraj samo ovo: autor ovih redova je imao mogućnosti da gleda emisije ove televizije samo nekoliko časova, ali je ono što je video dokaz svega onoga što je čuo.
farkaš ištvan - SIGF
Nema komentara:
Objavi komentar