ULAZITI U ZBORNICE ISPRAVLJEN, NE SAGINJUĆI GLAVU
VRI OKO NAS – ČAMOTINJA U NAMA
Ili baš obrnuto?
Od poslednjeg broja «Informatora» je održano nekoliko projekata, programa, seminara, afirmativnih akcija posvećenih napretku položaja Roma, na primer promocija knjige Marije Aleksandrović i Veronike Mitro «Devica – da ili ne» u Žablju, radni sastanci za izradu strategije za integraciju Roma širom Srbije, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i republičkih resornih ministarstava, konferencije za izradu strategije borbe protiv siromaštva, itd. Za ovaj broj izdvajamo projekat Romske asocijacije za nepristrasno informisanje (RANI) «Bašno», seminar za nastavnike fakultativne nastave romkog jezika i kulture, deo serijala konferencija Ministarstva za ljudska prava i manjine, afirmativnu akciju O.Š. «Jožef Atila» iz Novog Sada, te projekat KPD Roma iz Sombora. Pa redom:
Prenošenje informacija putem umetnosti
RANI «Bašno» je početkom oktobra održao svoj projekat «(Dez)informativna moć umetničkih dela» u prostorijama «Art kluba» suorganizatora projekta, Kulturnog Centra Novog Sada, organizovnjem tribine pod gornjim naslovom, te projekcijom dokumentarnih filmova «Romi u Sremu nekad i sad» Istraživača Roma iz Stare Pazove, i «Moj otac» KPD Roma iz Sombora, tojest ona dva udruženja koji su takođe bili suorganizatori. U okviru ovog serijala programa svoju šansu za predstavljanje je dobilo i nekoliko mladih, nedovoljno poznatih romskih pesnika i recitatora iz Vojvodine. Program je inače zamišljen sveobuhvatnije, uz prezentaciju i romskih muzičara i kompozitora klasične muzike, te izložbu likovnih dela romskih slikara, ali je zbog finansijskih teškoća morao biti sužen.
Moramo napomenuti da je kvalitet ovog program-projekta i ovako bio zavidan, ali je cilj, afirmacija romske kulturalnosti i ukzivanje na potrebu za umetničkom odovornošću nedovoljno postignut, jer je poseta bila izuzetno slaba. Ni napori finansijera (EHO i Pokrajinski Sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine), ni trud organizatora se nisu pokazali dovoljnim da zainteresuju širi krug publike, kako neroma, tako ni Roma. Zbog toga je «Bašno» odlučilo, u saradnji sa suorganizatorima, da deo dešavanja prezentuju i u prigradskim naseljima Veliki Rit i Šangaj, sredinama sa mešovitom nacionalnom strukturom stanovništva. Što to do trenutka zaključenja lista nije odrađeno je zbog teškoća u obezbeđivanju potrebne tehničke opreme (Šangaj) ili nameštaja za prostor (Veliki Rit).
Seminar za nastavnike fakultativne nastave romskog jezika i kulture
ULAZITI U ZBORNICE ISPRAVLJEN, NE SAGINJUĆI GLAVU
Najnoviji seminar za nastavnike fakultativne nastave romskog jezika sa elementima nacionalne kulture i istorije u vojvođanskim osnovnim školama je održan od 26. do 28. Septembra je u novosadskom hotelu “Vojvodina” . Seminar su, po rečima koordinatora gosp. Ranka Rajka Jovanovića, organizovali Matica Romska u Jugoslaviji, Društvo Vojvodine za jezik i književnost Roma “Alav e Rromengo”, i “Save the childern”, a partneri u organizaciji su bili Pokrajinski sekretarijati za obrazovanje i kulturu, te za upravu propise i nacionalne manjine. Dvadeset nastavnika ovog predmeta (u stvari 19, zbog bolesti
jednoga nastavnika), koji rade u 30 osnovnih škola širom Vojvodine su na ovom dešavanju bili upoznati sa izmenama i dopunama plana i programa ovog nastavnog predmeta, te su doneli i usvojili plan programa rada za ovu školsku godinu. Osim toga su, učestvujući u nekoliko aktivnosti radioničarskog tipa, dobili priliku da iznesu svoja dosadašnja iskustva, nedoumice, da se posavetuju o mogućnostima prevazilaženja i razrešavanja postojećih problema i prepreka u radu, te da ukažu na ulogu i mogućnosti nastavnika ovog predmeta u
aktivnostima koje za cilj imaju poboljšanje opšteg stanja u romskoj nacionalnoj zajednici. Ranko Rajko Jovanović je naglasio da prisutni nastavnici ne mogu da se zadovolje pukim predavanjem ovog predmeta za, u ovom trenutku 751 učenika (taj broj će se povećati na preko 800 pokretanjem nastave u Staroj Pazovi), već moraju biti ambasadori svih interesa ove dece i njihovih roditelja i sredine. Da to često izgleda nemoguće potvrđuju ispovesti mnogih učesnika seminara, koji nailaze na diskriminaciju ne samo prema svojim đacima, već i prema njima samima, kako od nastavnog osoblja u tim školama, tako i od roditelja svojih učenika. Gospođa Vesna Civrić iz Ade, radioničar prve radionice je, govoreći o načinima uklopljavanja u radnu sredinu rekla i sledeće: “Kad ulazite u zbornicu, ispravite se, ne saginjite glavu:” Milan Nikolić iz Sombora je naglasio da je interesovanje dece i roditelja za pohađanje ovog predmeta u somborskoj opštini ogromno , da čak u tri mesta pokreću i školsku i predškolsku nastavu, a da bi mnogi odrasli Romi, pa i neromi voleli da se za njih pokrene nastava, ali za tu nastavu nemaju finansijskih izvora, pošto su im svi mogući donatori odbili projekat.
Za razliku od njega, Ivica Mišković iz Novog Bečeja govori o strahu nekolicine roditelja da prijave svoju decu za ove časove, boje se da će to biti veliko novčano opterećenje, i da ne shvataju da sve potrebe za izvođenje nastave obezbeđuju organizatori, odnosno sami učitelji jezika, ako treba i obijajući pragove lokalne samouprave, humanitarnih organizacija, fondacija. Pri tom Mišković ističe zauzimanje novobečejske vlade za nesmetano sprovođenje nastave romskog jezika, naglašava da čak i predsednik opštine lično lobira kod romskih porodica u Novom Miloševu. Ramić Ramiz, učitelj iz Beočina govori o nedostatku literature, i o teškoćama dolaska do adekvatnog nastavnog pribora.
Zašto je to tako, delimično razjašnjava, ali ne i objašnjava zahtev Miladina Ivanova iz Mola, da se precizno i konkretno naglasi u javnosti da nastava ovog predmeta i organizatori ove nastave nemaju nikakve veze sa pojedincima čija imena se nepobitno vezuju za afere u tzv. “Džipsi industriji”, budući da nepoverenje roditelja nije prouzrokovano samo strahom od novčanih tegoba, već i neopravdanim poistovećenjem kako učitelja romskog jezika, tako i organizatora nastave sa tim pojedincima. Po njemu /a i po nama) to se mora što pre objasniti i ograditi.
Da takvo posmatranje, stereotipizacija i generalizacija svih romskih poslenika pa i svih Roma postoji, i da to dovodi do diskriminativnog stava radne sredine prema učiteljima, pa i do samoizolacije tih ljudi, potvrđuje i priča Kosane Nikolić, koja govori da dugo nije htela da uđe u zbornicu, da je nastavu držala subotom, skoro godinu dana, sve dok nije shvatila da je i ona ravnopravan i jednako vredan član kolektiva. Od tog trenutka to i dokazuje, sebi i drugima, često radeći vannastavne akcije, kao pravi ambasador svojih učenika. I sada je spunim uvažavanjem prihvataju u školi za osnovno obrazovanje odraslih “Sveti Sava” u Novom Sadu.
Zadnjeg dana seminara su podeljeni po 350 bukvara romskog jezika za učenike prvih razreda, 350 izbora basni na romskom jeziku za drugake, kompleti za radioničarski rad, i tako je u ovom trenutku obezbeđen pribor za 600 učenika, a za preostale će se obezbediti sledećeg meseca. U pripremi je i izdavanje 450 primeraka lektire za učenike III I V razreda, te izbor pesama, koja će biti lektira za učenike I-IV razreda, što finansijski podrđava pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu.
Da bi u buduće moglo da se ova nastava uspešnije izvodi, te da se što lakše otklone postojeći problemi, na ovom skupu je jednoglasno prihvaćena inicijativa za osnivanje društva nastavnika romskog jezika, i doneta odluka da se za tri nedelje održi osnivačka skupština ove organizacije, govori nam Ranko Rajko Jovanović.
Ima i zašto, i zbog čega, i sa kim, i za koga, očekujemo rezultate.
U trenutku zaključenja još nismo dobili informaciju o stvaranju društva
Mediji – jedan od osnovnih koraka ka integraciji
24. oktobra je u Novom Sadu Ministarstvo za ljudska prava i manjine, u saradnji sa Republičkim ministarstvom kulture i medija, a uz podršku OEBS i UNHCR održao konferenciju-radni sastanak sa predstavnicima romskih medija, NVO i članovima Nacionalnog Saveta Roma za donošenje plana za izradu strategije za integraciju romskih medija. U stvari to je bio cilj, da se donese akcioni plan. Da to nije baš u potpunosti sprovedeno, krivi su, pre svega prisutni predstavnici Roma, koji su i ovaj sastanak koristili za međusobno nadmetanje, pa čk i optužbe, preteći da i ovu konferenciju pretvore u farsu. Srećom, između tih prepirki i varnica se reklo ponešto i o položaju romskog informisanja, o mogućnstima da se stanje unapredi, i o potrebi da se to i uradi, što pre i svrsishodnije, ali postupno, bez zaletanja u nerealna očekivanja i preskakanje potrebnih koraka.
Zlatan Jovanović, direktor Radio Roma iz Valjeva je s pravom zamerio da opet nije prisutan niko iz tela koji su direktno nadležni za rešavanje stanja zakonskim putem, na primer, predstavnika Radiodifuznog Saveta, odnosno Agencije. Rašit Kurtić je spomenuo da romski mediji upravo izgrađuju svoj strukovni kadar, naime trenutno ima 10 romskih studenata na beogradskom fakultetu koji studiraju žurnalistiku, a četvoro ih je u Nišu. Andra Đorđević je govorio o potrebi za pokretanjem romske emisije na RTV Beograd, dok je Vasa Milićev iz Novog Bečeja napomenuo da informisanje Roma nije istovetni pojam sa informisanjem na romskom jeziku, i da postojeće emisije na nekim medijima trebaju dobiti status redakcije. Srđan Šain je osvetlio problem kolizije između odluka Savezne Vlade i republičkih ministarstava.
Najzapaženije je bilo izlaganje Ferhata Saitija, novinara RTV «Nišava», jednog od retkih privatnih romskih medijskih kuća, koji je pokazao kako se dolazi do strategije i akionih planova. Naime, on je počeo izlaganje rezultatima istraživanja romskih medija i slušanosti u južnoj-jugozapadnoj Srbiji, upoređujući ih sa drugim delovima uže Srbije, nastavio monitorinškom tehnikom studije slučaja, predloga mera i aktivnosti, da bi završio objašnjenjem-razjašnjenjem prethodnih stavki. I sve to za desetak minuta. I tada, kada bi se moglo krenuti na konkretan rad, zahvaljujući ovom izlaganju, vratile su se varnice i nadmetački stavovi.
Konferencija za kojom ima potrebe, i rad koji bi trebao doneti rezultate su možda time izgubili smisao. A nije da ne treba. A nije da ne može.
Diskriminacija ili afirmacija romskih i aškalijskih prvaka
PRIVREMENI AFIRMATIVNI KORAK RADI BRŽE INTEGRACIJE
21. oktobra smo dobili nformaciju da je u novosadsoj onovnoj školi «Jožef Atila» na Telepu oformljeno posebno odelenje za prvake romske i aškalijske nacionalnosti, i da to
neodoljivo podseća na primer segregacije po nacionalnoj osnovi koji se ne tako davno desilo u Subotici. Naime tamo su roditelji dece-osnovaca, u jednoj osnovnoj školi zahtevali izdvajanje romskih učenika iz odelenja koje pohađaju njihova deca, što je i učinjeno. Sećamo se, tada su brojna romska udruženja podigli svoj glas zbog toga, a i nekoliko drugih manjinskih i anacionlnih NVO i institucija iz Subotice oštro protestovalo zbog te, nesumnjivo nacionalne i obrazovne diskriminacije.
Ne protiv njih, već za njih
Ponukani ovom informacijom smo otišli do škole na Telepu, i porazgovarali sa direktorom i socijalnim radnikom škole (zamolili su da im ne objavimo imena). Ono što smo saznali, i videli, pobija svaku mogućnost i eventualna zlonamerna tumačenja da se i sada radi o netrpeljivom i diskriminativnom postupku. Naime, u ovu školu je u prvi razred ove godine upisano 40 dece romske i aškalijske nacionalnosti, od kojih su neki po rezultatima testiranja i kategorizacije trebali biti upućeni u specijalnu osnovnu školu. Međutim, nastavni kadar škole je svesno da su ti rezultati posledica postojeće jezičke barijere i socijalno-ekonomskih uslova življenja njihovih porodica, pa su i te prvake prihvatili, obezbeđujući im potpuno iste nstavne uslove kao i svoj drugoj deci. A kada se to pokazalo nedovoljnim, odlučili su da njima pruže i više od toga, te su oformili grupu od 18 učenika, i za njih organizovali rad u posebnom odelenju, mogućnost za interaktivno učenje, zaposlivši čak dva učitelja i rad na za njih prihvatljiviji način, korišćenje dnevnog boravka sa dodatnim interaktivnim ispomaganjem pri učenju. Na pitanje, zašto su to uradili tek od 21. oktobra, dali su objašnjenje da je bilo potrebno adaptirati prostor nove učionice, obezbediti nastavnike i promisliti izbor. A od 40 romskih i aškalijskih prvaka u ovom delenju je svega 16, upravo oni koji su imali najviše poteškoća za praćenje nastave u drugim odelenjima, a tu su i dvoje (ukupno, dakle, 18 učenika) dece srpske nacionalnosti interno raseljeni sa Kosova, jer su i oni imali stovetne teškoće. To odelenje nikako nije segregativno, jer je i nacionalna i verska i jezička struktura odelenja multikulturalne prirode. Nije segregacija ni samo pokretanje ovog delenja, jer su preostali romski i aškalijski prvaci i dalje raspoređeni u drugih šest odelenja, u proseku po petoro u jednom. Ovo odelenje i dalje ima mogućnosti za redovan kontakt sa drugom decom iz škole, na primer dnevni boravak koriste zajedno sa decom mađarske narodnosti, odmore provode sa svom drugom decom. A da nastavni kadar zaista želi a ovakva rešenja budu samo privremena, dokazuje inicijativa škole da se u prigradskom naselju Adice pokrene predškolska ustanova, da nikad više ne bude potrebe za oformljenjem ovakvog odelenja, a i odluka da ovu decu vrate u druga odelenja čim budu dostigli razvojno-jezički nivo drugih učenika.
Afirmativna akcija iz Zakona o manjinama napokon zaživela
sticanju socijalne zrelosti, radnih navika, materijalno-finansijskih uslova obrazovanja. Na primer to, što ih je svega 18 u odelenju ostavlja više vremena za posvećenje učitelja pojedincu, to olakšava i to što ovo odelenje ima dva učitelja i što primenjuju interaktivnu metodu nastave. Ni izbor učitelja nije slučajan, jedna učiteljica je već i ranije obučavala istu ovu decu u vanškolskoj nastavi Novosadskog Humanitarnog Centra, dakle bliska je ovoj deci, i poznaju se dovoljno, imaju izgrađeno međusobno poverenje, a druga je došla iz Pokrajinskog sekretarijata a obrazovanje, i time ima mogućnost da pomogne otklanjanje
eventualnih poteškoća vannastavne pirode. To što deca mogu da koriste dnevni boravak škole, i dobijaju osim užine i doručak i ručak, samo je sredstvo više za motivaciju i dece i roditelja za redovno pohađanje nastave.
Škola kao škola, ili više od toga
Naravno, svi znamo, koja je osnovna uloga škole, kao i šta je osnovna dužnost. A ova škola je i ovim činom potvrdila da je spremna na puno više od toga. To se vidi već ulaskom u školsko dvorište i zgradu, koja odiše funkcionalnošću i ukazuje na brgu o
nastavno-životnoj sredini učenika. Ima savremeno dečje igralište, ogromnu aulu za priredbe, dramsku scenu, zidovi su krcati likovnim radovima učenika. A u školi se sprovodi nastava na srpskom i mađarskom jeziku, pokrenuta je fakultativna nastava romskog jezika, organizovan rad dnevnog boravka. I ono najbitnije, deca se smeše, zadovoljna su, nastavnici prijazni, i spremni da podrže decu i roditelje kako u nastavi tako i u svakodnevnici. Šta vam govori podatak da škola ima i psihologa, i pedagoga, ali i socijalnog radnika, da ima stučni kadar za sve eventualne probleme dece.
Da je ipak došlo do nesporazuma i nepoverenja nekih roditelja zbog pokretanja ovog odelenja rezultat je jednog propusta u planu pokretanja. Naime, nije sazvan roditeljski sastanak pre okretanja, i nisu im protumačeni razlozi i svrha pokretanja, te privremenost ovog rešenja. Da je ovaj kadar ipak na nivou govori i to da su oni uvideli ovaj propust, prihvatili svoju grešku, i ispravili odmah sledeći dan. Možda je i to razlog zašto je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje kulturu podržalo ovu zaista afirmtivnu akciju, i pomoglo školi u sprovođenju.
Poznajemo li se – treba li to ikom
25. 10. je somborska Gradska kuća bila domaćin projekta KPD Roma «Koliko se poznajemo», u okviru čega je održn kulturno-edukativni hepening.
Program je počeo svečanim otvaranjem, gde je predsednik SO Sombor, Jovan Vujičić rekao i sledeće: « Svet danas uviđa grešku marginalizacije i želi to da ispravi»
Nastavilo se otkazivanjem projekcije filma «Moj otac», iz tehničkih razloga. Simptomatično, zar ne? Nije bilo ni najavljenog koncerta hora «Iuventus cantat», svetskih prvaka iz Sombora.
Dva otkazivanja na početku, ali ono što je odrađeno, izvedeno je maksimalno dobro.U toku programa upriličena je koreografija modernog baleta, održan okrugli sto « Položaj Roma u DZSCG – nekada-sada», odigrana je breack-deance koreografija, predstavljena su literarno-naučna dela Istraživača Roma iz S. Pazove i Stevana Lakatoša iz Pančeva.
Ali da jedina senka ovog programa ne bi bila samo u neprilagodljivoj tehnici, pobrinuli su se sugrađani sprovodioca projekta, naime – nisu došli. Među stotinak posetilaca (u salu može stati oko 350 ljudi) je bilo bar 70 osoba iz drugih mesta. Među retkim somborcima nisu bili čak ni mnogi predstavnici sponzora dešavanja, a njih je bilo čak 31. Oprečni podaci. Da li stavrno, ili samo naizgled oprečni, prosudite sami. A program se zvao «Koliko se poznajemo»
farkaš ištvan - SIGF
Nema komentara:
Objavi komentar