VLASTODRŽAC - DISKRIMINISATI SOPSTVENU ZAJEDNICU !

Ako poltičar ne reagira na: Rasizam, semitizam,deli narod, širi i potpiriva netrpeljivost mudju svojim narodom !

VLASTODRŽAC

DISKRIMINISATI  SOPSTVENU ZAJEDNICU !

Biti taoc ili nedaj Bože taoci, jedne osobe je najblaže rečeno skandalozno !, a nameće se pitanje kako smo postali taoci, a čiji smo mi to taoci, na koji način smo postali taoci? 

Mnogo, mnogo pitanja, a dali ima odgovora, hajde da pokušamo da rezimiramo stvari jednu po jednu, sa ciljem da dodjemo da kakvog, takvog zaključka.

Za početak, dali može svako ili bolje reći svaki čovek, da primeni odredjenu silu da bi stvorio taoce, sigurno da nemože svaki pojedinac !, ali može svakako visokopozicionirani pojedinac da stvori, celokupnu zajednicu u taoce.

Pitat će te se, ma šta kažeš?, da, da, pa još ako je visokopozicioniran političar, tada on sam sebi stvara uslove za takav nemoralni, neistiniti, neljudski, nehumani akt. 

Iguran sam da će se većina složiti da je to u našoj široj praksi moguće, tojest da se dogadja.

Ako poltičar ne reagira na: Rasizam, semitizam,deli narod, širi i potpiriva netrpeljivost mudju svojim narodom !, šta  da kažem, dali toga ima, imaga itekako, a kako da to nazovem, pa prosto, kršenjem osnovnih ljudskih prava ( nisam niti ću sve detalje nabrajati u smislu rušenja osnovnih ljudskih prava).

Kada stavljamo “pod tepih naše probleme”, ja to nazivam lažima, a ako to radi političar, on tada laže državu i državne institucije, možda i šire , ko zna, ako još uzgred legalno izabrane opštinske predstavnike romske populacije ne prihvata, ne poštuje, ja tada takvog čoveka nazivam vlastodršcem ! svega što je povezano sa romskom zajednicom.

Iz pouzdani izvora mi je preneta informacija da je ekspert kvoga nema u svetu za politiku “zavadi pa vladaj “, to je najlakše  najpogodnije “ tlo” kod romske zajednice.

Umalo zaboravih, ja sam pomenuo i diskriminaciju, da nebi bilo zablude u prilogu teksta ću Vam dostaviti jedan dokumenat, pa nismo baš takve neznalice da neznamo kako se žurnalistika, ili bar njen jedan deo radi.

Ovakavih priloga će biti još, a ići će u nastavcima, a u svakome nastavku će mo Vam dostaviti po jedan dokumenat, o diskriminaciji.

Teško romskoj zajednici koji su dali poverenje vlastodršcima, kao na primer romskoj zajednici u R.Hrvatskoj, a gde jedna persona je vlastodržac i apsolutno sve gore pomenuto u ovome tekstu.

Kažu mi naša braća Beaši iz R. Hrvatske, da jedva čekaju rezultate POVJERENSTVA ZA SPREČAVANJE SUKOBA INTERESA U KORUPCIJE.

Ako se malo prisetite, o ovome smo već bili pisali, postavili na posta sva relevantna dokumenta.

Poštovani Romi, Bejaši, iz R.Hrvatske, imajte poverenja u pravni sistem R.Hrvatske, da će uraditi svoj posao kako valja, pa šta bude biće, a kako kažemo mi u R.Srbiji, kom opanci, a kom obojci ?

Nije lako sa takvim zlom se nositi, ali bez borbe nepostoji bolje sutra, našim porodicama.

Siguran sam da se vlastodržac prepoznao, u ovome tekstu, a pak ako nije, tada sam ja mnogo pogrešio, ali ja imam šansu da je ispravim, a vlastodržac, neznam.

autor:Nebojša Vladisavljević

nastavić se

Postavljam jedan od obećanih dokumenata:

Šta je diskriminacija?
Verovatno si nekad video da prodavačica u pekari prvo usluži finu namirisanu gospođu iako je zapravo na redu bio tamnoputi dečak, a verovatno nikad nisi čuo za mušku sekretaricu. U mnogim sredinama preovlađuje mišljenje da izvesne grupe ljudi, određene nekom ličnom osobinom, svojstvom, a ne svojim ponašanjem (dakle, „ljudi sa plavim očima”, a ne „ljudi koji uništavaju saobraćajne znake”), treba da imaju manja, a neke veća prava ili mogućnosti. Diskriminacija je kada neko takve stavove pokuša da sprovede u stvarnosti, dakle da određenim grupama ljudi uskrati neka prava koja im pripadaju, samo na osnovu njihovih ličnih svojstava, osobina ili uverenja. U Srbiji je diskriminacija zabranjena zakonom.
Zakonska definicija diskriminacije
Zakon o zabrani diskriminacije kaže da je diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema nekim osobama ili grupama ljudi, kao i prema članovima njihovih porodica ili njima bliskim osobama, na otvoren ili prikriven način, i to kada je osnov za pravljenje te razlike:
• rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik;
• versko ili političko ubeđenje, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama;
• pol, rodni identitet ili seksualna orijentacija;
• imovno stanje;
• rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet;
• bračni i porodični status (porodične obaveze, trudnoća);
• osuđivanost;
• starosno doba;
• izgled, i druga stvarna lična svojstva, ili lična svojstva koje ti je neko neopravdano pripisao.
Zašto je diskriminacija pogrešna?
Kad pošteno razmisliš, bez obzira kako je do mišljenja koje dovodi do diskriminacije došlo, uviđaš da su takvi stavovi jednostavno besmisleni. Najčešće se takvi stavovi pravdaju predrasudama da pripadnost nekoj grupi obavezno prati i određeno ponašanje, pa su tako „svi Romi prljavi”, a „deca razvedenih roditelja uvek su loši đaci”.
Ako pripadaš nekoj od diskriminisanih grupa, onda ti je to jasno, jer si verovatno takav način razmišljanja osetio na svojoj koži. A ako joj ne pripadaš, pokušaj da zamisliš kako bi se osećao da se jednog jutra probudiš i otkriješ da su pravila promenjena, pa je od danas tvoja boja kože, na primer, nepoželjna, pa da se prodavačica prema tebi iz čista mira ponaša kao prema onom dečaku sa početka teksta.
Teški oblici diskriminacije
Zakon je neke oblike diskriminacije okarakterisao kao teške. Poverenik za ravnopravnost ima obavezu da upozori javnost na ovakve slučajeve diskriminacije, a ova zakonska odredba imaće uticaja i na sud kada odlučuje o težini štete koju je diskriminisana osoba pretrpela, pa samim tim i na visinu naknade te štete.
Teški oblici diskriminacije su:
• izazivanje i podsticanje diskriminacije po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;
• propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti;
• propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;
• ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje;
• diskriminacija po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija);
• diskriminacija izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istoj žrtvi;
• diskriminacija sa teškim posledicama po žrtvu, druge osobe ili imovinu, a naročito ako je reč o kažnjivom delu u kom je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila netrpeljivost zasnovana na ličnim svojstvima.
Zaštita boraca protiv diskriminacije
Što se zakonske zaštite tiče, računa se da diskriminacija postoji ne samo kad se nečija prava ugrožavaju na osnovu njegovih ličnih svojstava, već i ako se prema nekom postupa lošije nego prema drugima isključivo ili uglavnom jer je tražio, ili namerava da traži, zaštitu od diskriminacije za sebe ili nekog drugog, ili zbog toga što je ponudio, ili namerava da ponudi, dokaze o nečijem diskriminatorskom postupanju.