znam, siguran sam, koje su vrednosti, vrednije čovečnije !
RAZMIŠLJAM
S, toga budimo ljudi, pazimo jedne na druge
Mnogo vremena imam za razmišljanje.
Svo vreme ovoga sveta ?
Šta će bit, dali će biti, kao će biti i sa Romima u ovome svetu.
Kakvome svet ???
Takav je kakav je, mnogima neodgovara poštenje, normalni stavovi.
Izgubilo, zagubilo !!! se, kod mnogih pojam reči i značenja pravičnost, pravičnost i solidarnost koja je održala svet.
Nekada su se poštovali Romi međusobom, imali su razumevanje jedni za druge, ali sada? to je vreme prošlo, kao što nestaje mesec sa neba.
Dali se to takvo stanje , može i treba promenuti, može, jer još postoje Romi koji razmišljaju i ponašaju se sasvim drugačije odonih drugih.
Mislim ! mi ( Romi ) bi trebali - morali da se vratimo jedinstvu celokupne romske zajednice, kao što je bilo nekada ( nije bilo niti približno ovakvih nepoštovanja jedan prema drugima), kao što je sada.
Šta Vam govori duša, Vaše srce !
Nemamo mi ništa na ovome svetu, osim naših pojedinačnih i kolektvne bliskosti, sve je ostalo prolazno.
Nedavno je bio (rimokatolički praznik ), dan mrtvih, šta osećamo u našim dušama i srcima.
Oni su otišli !, mi palimo sveće za naše pokojne, i mislimo na njih, mnogo misli ka onima koji nisu sa nama.
Trebali bi smo da se koristimo, u našim životima samo ljubavlju, jer bez ljubavi duša je prazna -velika praznina, a kada je duša prazna !! šta smo tada ??
Stotinam godina, naši preci Romi su lutali svojim čergama, i nisu zaboravili osnovna pravila u životu, a to je poštovanje jedno drugih, različitosti itd...
Ne samo na dan mrtvih trebamo razmišljati o porodici, prijateljima, nego moramo svakodnevno se brižno odnositi i prema svijim komšijama, sa onima sa kojima živimo.
Da naučimo i da se setimo kako su naši pretci, vodili brigu o nama , i učili nas ljubavi.
Kada čovek voili nekoga, taj nemože da umre, žive će u njegovom srcu i nakon njegovog prestanka da živi.
Šta da kažem, pokušavam da ostavim pozitivan trag za sobom, svu sreću sveta Vam šaljem !
Nekada davno dok sam bio dete, takvi dani su postojali.
Moja majka, je kuvala, pekla, duše naše porodice je održavala, u njenom srcu je postojala samo ljubav.
Mnogo naših prijatelj su nas zauvek napustili.
Često,razmišljam o njima, o tome vremenu, koje je vrednovalo druge vrednosti, ljudske vrednosti, o pokojnim roditeljima, i šta ću upalim sveću za njihove duše.
Pokušavam sagledati , šta je bilo bolje, ondašnje vrednosti
( ljudskost, poštenje, razumevanje, poštovanje itd... ) ili, ove današnje vrednosti?, neznam- znam, siguran sam koje su vrednosti vrednije čovečnije !.
Tako, sećam se i onoga vremena, kada smo svi zajedno bez razlike, ko je ko se igrali bosonogi u prašini, po putevima, po livadama.Poželim da sam pitca, pa da odletim u nazad, ( u ono vreme), na ona prelepa mesta, među one divne ljude, koji su nas naučili vrednovanjem pravih vrednosti, koji su nas odhranili, i naučili šta je ljubav, šta znači voleti i poštovati, a takođe i poštovan biti.
S, toga budimo ljudi, pazimo jedne na druge.
Ma i dalje me nešto pokreće da izgovorim još po nešto, ali neka to nešto drugo, malo sačeka.
Nekada su se poštovali Romi međusobom, imali su razumevanje jedni za druge, ali sada? to je vreme prošlo, kao što nestaje mesec sa neba.
Dali se to takvo stanje , može i treba promenuti, može, jer još postoje Romi koji razmišljaju i ponašaju se sasvim drugačije odonih drugih.
Mislim ! mi ( Romi ) bi trebali - morali da se vratimo jedinstvu celokupne romske zajednice, kao što je bilo nekada ( nije bilo niti približno ovakvih nepoštovanja jedan prema drugima), kao što je sada.
Šta Vam govori duša, Vaše srce !
Nemamo mi ništa na ovome svetu, osim naših pojedinačnih i kolektvne bliskosti, sve je ostalo prolazno.
Nedavno je bio (rimokatolički praznik ), dan mrtvih, šta osećamo u našim dušama i srcima.
Oni su otišli !, mi palimo sveće za naše pokojne, i mislimo na njih, mnogo misli ka onima koji nisu sa nama.
Trebali bi smo da se koristimo, u našim životima samo ljubavlju, jer bez ljubavi duša je prazna -velika praznina, a kada je duša prazna !! šta smo tada ??
Stotinam godina, naši preci Romi su lutali svojim čergama, i nisu zaboravili osnovna pravila u životu, a to je poštovanje jedno drugih, različitosti itd...
Ne samo na dan mrtvih trebamo razmišljati o porodici, prijateljima, nego moramo svakodnevno se brižno odnositi i prema svijim komšijama, sa onima sa kojima živimo.
Da naučimo i da se setimo kako su naši pretci, vodili brigu o nama , i učili nas ljubavi.
Kada čovek voili nekoga, taj nemože da umre, žive će u njegovom srcu i nakon njegovog prestanka da živi.
Šta da kažem, pokušavam da ostavim pozitivan trag za sobom, svu sreću sveta Vam šaljem !
Nekada davno dok sam bio dete, takvi dani su postojali.
Moja majka, je kuvala, pekla, duše naše porodice je održavala, u njenom srcu je postojala samo ljubav.
Mnogo naših prijatelj su nas zauvek napustili.
Često,razmišljam o njima, o tome vremenu, koje je vrednovalo druge vrednosti, ljudske vrednosti, o pokojnim roditeljima, i šta ću upalim sveću za njihove duše.
Pokušavam sagledati , šta je bilo bolje, ondašnje vrednosti
( ljudskost, poštenje, razumevanje, poštovanje itd... ) ili, ove današnje vrednosti?, neznam- znam, siguran sam koje su vrednosti vrednije čovečnije !.
Tako, sećam se i onoga vremena, kada smo svi zajedno bez razlike, ko je ko se igrali bosonogi u prašini, po putevima, po livadama.Poželim da sam pitca, pa da odletim u nazad, ( u ono vreme), na ona prelepa mesta, među one divne ljude, koji su nas naučili vrednovanjem pravih vrednosti, koji su nas odhranili, i naučili šta je ljubav, šta znači voleti i poštovati, a takođe i poštovan biti.
S, toga budimo ljudi, pazimo jedne na druge.
Ma i dalje me nešto pokreće da izgovorim još po nešto, ali neka to nešto drugo, malo sačeka.
Nebojša Vladisavljević
GINDURJA
So avla tumenca e romenca, kon kathe ashona ande kadi ljuma.
Soski ljuma?!
Kasavi soski ci fajma ke khonik ci patćal e patćivaki vorba.
Hasajlas e patćiv, e pacha so kethane inkerdas a ljuma.
E rom kamenas jekhavres, denas e patćiv, de aba kadala nachile sar o shonito po cheri. Dore inke shaj gindipe e ljuma ande late e but lashe roma.
Ashunen so phenav tumenge! Ame sagda pashe samas jekhavreste, trubuj te boldas ame palpale jekhavreste.
So phenel tumaro dji, tumaro jilo?
Naj ame khanchi pe bari ljuma, feri e patćiv, haj o kamipe so si ande amende.
Sas,i e mulengo djes, so ande amaro jilo hatćaras zurales.
Von ashile amare pe kado djes gindisaras pe lende.
Phabaras memelji te abjol sar lengo dji. But gindi pe lende, ke aba naj maskar amende.
Trubuj te grizhi o manush o kamipe, ke bi kodo nashtig traji o dji, ke bi sherojipe chi avla zuralo o kamipe.
Len sama pe kadal shukar butća, ke kadal inkren ame romeske andej ljuma.
Sikaven o drom o kamipe vi tumare shavorenge, ke kade kerna kodi so perelpe.
Ashunen vorba, sirma, but shela bersh gelam pel droma, haj chi bisterdjilam pa kadal butya.
Na feri pe kadal djesa, sako djes gindin pe njamura. Te aven amare mule sagda amaro jilo, sako djes te serosaras pe lende. Te sitćuvas anda lengo trajo, sar von grizhinas amenca o kamipo.
Kas kamel o manush kodo chi merel, traji punej ljumaj e ljuma!
So te phenav, sirma bishalav, haj somno mukav pala mande. Dulmut kana shavoro somas kadal shukara djesa sas.
Muri Dej kiravelas, pekelas, muro djes inkrelas.
Ande lako jilo bari losh sas.
Kodi phenlas: shaj phiren punrangles.
Mure lashe amala aba butdžhene muklema.
Aba ando somnakuno cheri si. Gindi but pe lende haj serojma, haj phabarav memelyi angla lengo dji.
Mura dejorako dad, haj vi lako lasho phraloro.
Pe mure shaveste muklom muro anav, haj voj pe pesko.
Kade sam ame sa-sa boldome.
Kado anav vi muro si, vi mure shavengo te avel amenge, haj savorazhenenge bahtalo.
Pe kado djes but gindi pe muri Dej, pe muro Dad phabarav memelji angla lengo dji.
But gindi pe kodol vrami, kana cino somas, haj phunrangles phiros ando praho, pej droma, pej malja. Fajasma chiriklji te avav, haj palpale te hurjav pe kodol shukar thana, haj maskar kodol lashe manusha, kon amen opre bararde, haj kamenas amen.
Fajasma but - but losh te anav tumenge savorenge. Len sama pe tumende, pe jekhavreste.
O Del te žutil tumen lungone trajosa, sastimasa, loshasa. Te aven saste bahtale.
nakhada:Nebojša Vladisavljević
Nema komentara:
Objavi komentar