KONFERENCIJA STANDARDIZACIJA ROMSKOG JEZIKA

Beograd
24.09.2013. god.  
Palata Srbije
                                                     

KONFERENCIJA  STANDARDIZACIJA ROMSKOG  JEZIKA

Prisutni: 

• Prof. Vitomir Mihajlović, predsednik Saveta 
• Mathew Newton predstavnik OSCE u Republici Srbiji 
• Ljuan Koko, predsednik Radne grupe za standardizaciju romskog jezika Saveta 
• Dragoljub Kojić, direktor Zavoda za udžbenike 
• Orhan Galjuš poliglota i novinar iz Holandije 
• Dr Ljatif Demir, profesor  na Sveučilištvu u Zagrebu 
• Bajram Haliti, pravnik i autor rečnika romskog jezika 
• Ismet Jašarević professor 
• dr Trajko Petrovski, redovan profesor na Univerzitetu u Skoplju 
• Ibrahim Osmani, professor 
• Sonja Barbul 
• Nenad Vasić, predsednik IO Saveta 
• Živojin Mitrović 
• Haris Tahirović 
• Alija Saćipović 
• Zoran Pavlović 
• i drugi

Nacionalni savet romske nacionalne manjine Srbije kao nosilac prava na samoupravu u oblasti obrazovanja, u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, Vlade Republike Srbije i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Misija u Srbiji, organizovao je Konferenciju pod nazivom „Standardizacija romskog jezika".

Učešće na konferenciji o normalizaciji, kodifikaciji i standardizaciji romskog jezika i doprinosu normiranju romskog jezika i uvođenje nastavnog predmeta: „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture" u školama u Republici Srbiji, uzeli su mnogi učesnici, koji su izneli svoja stručna izlaganja.

Prof. Vitomir Mihajlović, predsednik Saveta, pozdravio je sve prisutne ispred Nacionalnog saveta Roma i izneo značaj standardizacije romskog jezika.
Mathew Newton predstavnik OSCE u Republici Srbiji, pozdravio je skup, poželeo uspešan rad ove Konferencije i ponudio pomoć oko realizacija aktivnosti vezanih za standardizaciju romskog jezika.

Ljuan Koko, predsednik Radne grupe za standardizaciju romskog jezika Saveta, naglasio je da romsko pismo latinično, da ima 38 slova, da od 38 slova 10 su digrafi, a 28 su prosta slova. Romsko pismo je zasnovano na analizi glasovnog sistema, analizi glasovnih promena i pojava. 
Romski jezik ima dva roda (muški i ženski), dva broja (jednina i množina) i tri osnovna padeža (nominativ, casus obliquus i vokativ- od c.o. i postpozicije nastaju genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ i ablativ).
Ljuan Koko je izneo predlog osnovnog koncepta normalizacije, kodifikacije i standardizacije, romskog jezika na koji niko od prisutnih učesnika nije ima primedbu.

Dragoljub Kojić, direktor Zavoda za udžbenike, naglasio je da je početak afirmacije romskog identiteta kroz standardizaciju romskog jezika i da jezik predstavlja „kuću svakog ljudskog bića".
Orhan Galjuš poliglota i novinar iz Holandije, naglasio je da je romski jezik jedan od najstarijih jezika i da treba tražiti od UNESK-a zaštitu romskog jezika.

„Romi nemaju svoju teritoriju, svoje kulturne institucije, ali su kroz svoj jezik sačuvali identitet Roma....Ovakva Konferencija o standardizaciji romskog jezika nikada ne bi mogla da se održi u Holandiji i iskustva sa ove konferencije u Srbiji, treba preneti i drugim evropskim zemljama" – izjavio je Orhan Galjuš.

Dr Ljatif Demir, profesor  na Sveučilištvu u Zagrebu za indiologiju, naglasio je da je u Srbiji izvor romskog jezika i da 60% Roma od svih intelektualaca u svetu, žive u Srbiji. „Duša jednog čoveka je jezik i jezik je živ, a standardizacija jezika nikada ne prestaje i stalčno se radi na tome".
Svoja izlaganja imali su: Bajram Haliti, pravnik i autor rečnika romskog jezika, Ismet Jašarević, profesor, dr Trajko Petrovski, redovan profesor na Univerzitetu u Skoplju Ibrahim Osmani, profesor, Sonja Barbul, Nenad Vasić, predsednik IO Saveta, Živojin Mitrović, Haris Tahirović, Alija Saćipović, Zoran Pavlović i drugi.

Profesor Ismet Jašarević je pročitao, pismo dr Marsela Kordijade, profesora na katedri u Parizu, upućenom ovom skupu, u kome sa puno emocija i želja da se romski jezik standardizuje, a podršku je poslao i Georgi Saraul, profesora na bukureštanskom Univerzitetu.

Sada Romi imaju više objavljenih svojih više romskih rečnika, imaju svoju gramatiku i sada ispunjavaju sve uslove za standardizaciju svog jezika i nadamo se da će vrlo brzo, već 2014. godine dobiti svoju katedru za romski jezik na Filološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

preuzeto:R.N.S.R N.M.

Beograd

24.09.2013. god.  

Palata Srbija

AVILE:

• Prof. Vitomir Mihajlović, prezidento Saveta 

• Mathew Newton, predstavnik OSCE u Republici Srbiji 

• Ljuan Koka,Ljuan Koka, prezidento pe bucharno kidipe pala e standirzacija pa e romani chib mothodas 

• Dragoljub Kojić, direktori Zavoda za udžbenike 

• Orhan Galjuš poliglota thaj žurnalista andar e Holandije 

• Dr Ljatif Demir, profesor  po Sveučilištvu ando Zagrebu 

• Bajram Haliti, pravnik i autor Alavari pe romani chib

• Ismet Jašarević professor 

• dr Trajko Petrovski, profesor pe Univerzitetu ande Skoplju 

• Ibrahim Osmani, professor 

• Sonja Barbul 

• Nenad Vasić, presidento IO Saveta 

• Živojin Mitrović 

• Haris Tahirović 

• Alija Saćipović 

• Zoran Pavlović 

• vi aver

STANDARDIZACIJA PA E  ROMANI CHIB

Nacionalno saveto pa e romano nacionalno minoriteto Srbijako, savo si fundome pa o čačimimos pe samouprava, adno talo sikavimasko, ketane e ofisosa pa e manušikane thaj minoritane phuchimate, Vlada Republike Sbije, thaj kidipe pa e evropako arakhimos ( OSCE ),misija ande Srbija,kerdine konferencija, savi akhardjol “Standardizacija pa e romani chib”.

Lengo mothoipe pe konferencija sas pala e normalizacija,kodifacija thaj standirzacija pa e romani chib, aj vi lengo žutimos, te arakhel pesko than ande sikavne thana sargodi predmeto: “Romani chib e talosa pa e minoritani kultura”, ande sikavne thana ande Republika Srbija.

But džene kerde svato, thaj dine pesko džanglikano dikhimos.Prof. Vitomir Mihajlović, prezidento pa o Savet, bahćarda sa kolen ke avile pe konferencija, thaj mothodas će fundosko barvalimos si standardirzacija pa e romani chib.

Mathew Newton savo sas anglal OSCE ande Republika Srbija, mothodas ke von kamen te aven žutorja, te programo pa e standirzacija pa e romani chib, aresel dži kaj aresimasko gor.

Ljuan Koka, prezidento pe bucharno kidipe pala e standirzacija pa e romani chib mothodas, ke si o lil latinično, siles 38 grafemurja, ke katar 38 grafemurja 10 si digrafi, aj 28 si proste grafemurja. 

Romano lil si fundome ando krrlengo sistemo,pharamate pe krlengi analiza.Ande romani chib si duj rodurja ( muršani thaj džuljikani ), duj numerja ( jekimos thaj majdbutimos ) aj vi si 3 fundome padežurja ( nominative,casus obligus thaj vokativ- katar c.o. thaj kotar postpozicija kredjolpe genitive, dativ,akuzativ, instrumental, lokativ thaj ablative ).

Ljuan Koka phendas predlogo pa o fundosarimasko koncepto normalizacije, kodifikacije thaj standardizacije, pa e romani chib, khanikas ći sas bilaćhimos te mothol pe leske vorbe.

Dragoljub Kojić, prezidento po zavod pala udžbenike, ašardas o teljaripe pa e afirmacja po romano identiteto prdal e standirzacija pa e romani chib, aj vi mothodas vi ke si chib kher pa e intrego manša.

Orhan Galjuš politologo thaj žurnalista andar e Holandija, mothodas ke si e romani chib jekh katar majd dulmutane chibja, thaj ke trubul te rodelpes katar UNEK-a, arakhimos pa e romani chib. “E romen naj lengi teritorija,lenge institucije, aba prdal e romani chib, achadjam amaro identiteto… Kasavo konferencija pa e standardizacija pa e romani chib, ći birilas te inkerdjol ande Holandija, thaj godjaripe katar kaja konferencija trubulas, te ingrenpe vi ande aver evropake phuvja”.

Dr Ljatif Demir, professor po sveuchiliste andi Zagreb pale indiologiju, mothodas ke si ande Srbija, teljarimos pa e romani chib, aj vi kodo ke 60% roma,save si intelektualce trajin ande Srbija.” O đis manušesko si chib thaj voj si džudi, aj e standardizacija e chibjaki ći achadjolpes, trubul đes đesa te kerelpe pe late”.

O svato kerde vi e: Bajram Haliti,pravnik thaj autor po Alavari pe romani chib,Ismet Jašarević,professor,dr Trajko Petrovskiprofesor po Univerziteto andr Skoplja, Ibrahim Osmani, profesor, Sonja Barbul, Nenad Vasić prezidento po IO Saveta, Živojin Mitrović, Haris Tahirović, Alija Saćipović, Zoran Pavlović thaj aver.

Profesor Ismet jašarević, đinada o lil savo bichaldas o dr Marsel Kurtijade, professor pe katedra ando Pariz, ando lil sa ramome but žndujale thaj inkarimaski griža, aj vi o Georgi Saraul, profesora pa o bukureštansko Univerziteto.

Akanak e romen si majdbut fundome Alavarja, silen gramatika, thaj akanak si sja fundome te kerdjolpes standardizacija pe romani chib,,aj vi ažukaras sigo,aba 2014,berš, te fundolpes katedra pa e romani chib pe Filološko fakulteto, Univerziteto ando Beograd. 

Nakhada:Nebojša Vladisavljević