ROMSKO - ENGLESKI REČNIK
Za sam početak, za prvi post bloga, želim Vam predstaviti romsko-engleski rečnik
ROMANO LAVO-LIL.
Rečnik je napisan još 1874 godine, a ovo je reprint iz 1907. godine. Osim samog rečnika, ovde ćete pronaći mnoštvo istorijskih činjenica o Romima i korenima romskog jezika, ali isto tako i pesme na romskom jeziku, kao i druge zanimljive spise koje svakako vredi pročitati. Autor ove knjige je George Henry Borrow, engleski pisac novela i putopisa, koji je svoja dela pisao na osnovu vlastitih iskustava koje je stekao putujući širom Evrope. Na tim putovanjima je se naročito blisko povezao sa Romima u Evropi. Tako je i nastala ova knjiga koja osim gramatike i rečnika romskog jezika pruža istorijske činjenice i opis života Roma Evrope kroz njihovu poeziju. Knjiga je digitalizovana 2008. godine, a možete je pronaći, pročitati i proučiti na stranici: http://www.archive.org/stream/romanolavolilwor00borruoft#page/n5/mode/2upZa listanje knjige, upotrebite strelice u donjem desnom uglu ekrana.
ROMANO- ANGLIKANO ALAVARI
Po teljaripe, pa o angluno post blog,kamasas te dikhen, romano – anglikano alavari
ROMANO LAVO-LIL.
Alavari si ramome 1874. berš, aj kavak si reprint andar 1907. berš. Numa ke si alavari,kate šaj te arakhen istorijsko čačimos pa e Roma thaj o fundo pa e romani čhib,kate si vi e poezija pe romani čhib, sargodi vi aver but ramomate, save trubulas te aven đinade. Kava lil ramosarda George Henry Borrow, anglikano lilarno novella thaj dromesko lilaripe, savo pesko ramosaripe fundosarda pa peski morćhi, kađa ke džals pa e intrego Evropa. Po leske dromarimate, but pašardape e Romenca andar Evropa. Kađa vi kerđilas kavak lil, ande savo si na numa gramatika thaj alavari,aba si istorijsko čačimos, trajo e romengo prdal romani poezija. O lil si digitalizovano 2008. berš, aj šaj te arakhenla, thaj djinavenla pe kaja patrin
Te bolden e patrina,džan e kursoresa ando teluno talo ekranosko.
Nakhada : Nebojša Vladisavljević
molim redakciju da predstavi i one roske recnike koji postoje za druge jezike. ja znam za nekliko rmsko-srpskih, te za bar po jedan romsko-makedonski, romsko-bugarski, romsko-rumunski, romsko-madjarski, romsko-spanski, i ona dva najznacajnija: mozda najstariji od svih, romsko-nemacki, i sigurno najkompletniji, romsko-visejezicni instituta INALCO iz Pariza, radne grupe pod vodjstvom Marcela Courtiadea, sa nekoliko saradnika-Rma sirom sveta
OdgovoriIzbriši