Translate

26. 10. 2013.

ESEJI 3 - Šest vera, a sedma ciganska (po Miki Antiću...) - Ištvan Farkaš - SIGF -


Ištvan Farkaš - SIGF

Šest vera, a sedma ciganska (po Miki Antiću...)

Najveća trvenja među Romima i najveće međuromske diskriminacije nastaju zbog verske pripadnosti-opredelenja. 

Pri tome, sve verske grupacije kod Roma tvrde za sebe da u oni jedini pravi vernici.

Pri tome, oni drugi često za njih postaju izdajnici, ili još gore, prestaju biti Romi isključivo zbog religijskog raznoličja. 

Pri tome, još kako-tako i mogu prihvatiti pripadnost određenoj crkvi koja je «stečena» rođenjem i uvođenjem u okvire te crkve u doba kad je onaj drugi bio odojče, ali da se neko opredeli za neku drugu veru svesno i sa izabirom te crkve kao adolescent ili odrasla osoba je takvo svetogrđe kakvo se nikada ne može i ne sme oprostiti. 

Pri tome se zaboravlja da sve monoteističke vere osim judeizma imaju i romske vernike, štoviše, čuo sam i za Roma koji je judeista. 

Pri tome se zaboravlja da mnoge politeističke vere imaju i romske vernike. 

Pri tome se zaboravlja da su te vere Romi preuzeli ( dragovoljno ili prisilom) tek po egzodusu iz Indije (Pendžapa), najvećim delom kao svesne, odgovorne, odrasle osobe. 

Pri tom se zaboravlja da vera ne može biti istovetna sa narodom, niti narod sa verom. 
Pri tome se zaboravlja da je verska kulturalnost naša najveća multi- i interkulturalnost, spojnica sa okolnom društvenom sredinom. 

Pri tome se zaboravlja da je izvorna romska vera bila najverovatnije hinduistička, i to Vaišnava (posvećenost Višnuu, jednom od tri lica vrhovnog božanstva u hinduizmu,Brame, tj. onom licu-bogu koji je jedan od svojih avatara (inkarnacije) imao u telu-liku kraljevića Krišne, i bogoslužbi koji se danas pronosi svetom kao«Hare Krišna» pokret... ). 

I ono najvažnije pri tom, zaboravlja se na neke elemente takoreći sveromske manifestacije verstva, tradiocionalnosti i istovetnosti verskih običaja kod najvećeg broja Roma. 

Na to da, recimo za Božić i Uskrs svi hrišćanski Romi imaju vrlo slične običaje, koji se istovremeno razlikuju od običaja neromskih naroda za iste te verske praznike, i koji se istovremeno javljaju i kod recimo islamskih Roma pri njihovim praznicima, i kod hinduista, budista. 

Iako je Đurđevdan praznik Srpske pravoslavne crkve, ne slave ga samo Romi koji pripadaju toj crkvi, već i Romi-katolici i Romi muslimani, a Romi-pravoslavci ga slave drugačije nego Srbi-pravoslavci, i istovetno kao drugi Romi. 

Naravno, jer je to u stvari, u Roma praznik koji smo poneli iz Indije sa sve verskim i svetovnim obredima, Herdelezi, a termin proslave i ime prilagodili okolini. 

E to je ona ciganska vera, ona sedma, ona multikulturalna, a ne znamo to, a ne želimo da to znamo... ( - Uzgred (ne znam koje uzgred), da li sam iscrpeo sve međuromske verske sličnosti ? 

Ne znam, ali ne verujem. A voleo bih da znam.

I još nisam spomenuo ni bajalice, uroke, vradžbine, proricanja, koje takođe nose romsku versku tradicionalnu osnovu i nit...) 


nastaviće se... 



Nema komentara:

Objavi komentar