Romi, žrtve intolerancije i kolektivnene odgovornosti
Opšti metež za francusku učenicu koja je protiv svoje volje deportovana na Kosovu,nije prvi, a i poslednji put, da se francuska vlast "poigrava sa sudbinom" svojih emigranata i izbeglica i da primenjujući politiku, "bića i šargarepe".
Ne radi se o mom ličnom stavu, da su francuzi dobri ili loši.
Jednostavno je shvatiti, da efekt ove francuske politike, koja se u vremenu vladavine prava, na pravo koje se uskraćuje mnogim licima, a vrločesto nosiocima statusa izbeglica i azilanata, a naročito se to odnosi na pripadnike romske populacije, koji žive u stalnom strahu, ne samo od desničara, kao štoje Le Pena, već i od socijalista, Ministera Vallsa, koji odlučuju o njihovoj sudbini.
Kao što je zadesilo maloletnu romkinju koja je godinama bila primorana da živi u Francuskoj, sa svojom porodicom, koja je redovno pohađala školu.Dokazala je, da želi da se integriše, a samim tim negirala je izjavu Ministera Vallsa, koji je, pre par nedelje, javno izjavio:
"Da Romi nežele da se integrišu u Francuskoj, a takođe ni u zemlji iz koj emigriraju".
Ali , opet , ne cinički, ne emotivno i ne revoltno u jednom smeru. Dali ima smisla, da francuska vlast primeni silu prilikom deportacije, da izvedu maloletnicu iz školskog autobusa, stave u policijsko vozilo, ukrcaju u avion, i deportuju na Kosovo.
Neophodno, je setitise, da je Nemačka od 2008.godine, od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, aplicira istu politiku prinudne deportacije, na isti način, a to se se odvija u opštom mediskom zamračenju.
Na ovim stranicama i na drugim mestima nisu se pojavili žalbe niti javna osude, ovog kao i mnogih akta nehumanog i nezakonite deportacije roma.
Možda radi tog nepoverenja i sumnje, bojim da će ovo, kao i mnogi slučajevi socijalne nepravde prema romima, za veoma kratko vreme pasti u zaborav, a dace romske nacionalnosti, po ko zna koji put, opet postati žrtve intoleracije, predasude i kolektivne neodgovornosti.
autor:Vojkan
Kolektivno došalimos, thaj intolerancija pa e Rroma
Baro bilachimos savi kerdjilas nade Francuska, aj puchimos si pa e 15 beršengo rromani chej, savja bi lake vojasa deportuisarde po Kosovo, naj angluno drom, aj naj vi paluno, šerutne manuša ande Francuska “ kheladjon e bahćasa” pa e peske emigrantuja, thaj našade manuša thaj keren politikani, “manuša thaj e šargarepa” ( “ bića i šargarepe “ ).
Naj svato pa o muro personalno dikhimos, ke si e francuzurja lache vadj bilache manuša.
Lokhes šaj te dikhelpes, ke kasave efekturja pa e Francusko politikano dikhimos, ande vrjama kanak si minoritane chachimate ando phuchimos, pa e buteste manuša si achadje, lenge minoritane chachimate, aj vi buteste kolenge manušenge saven si statuso azilanata, thaj našade manušenge, seperatno kodo kerdjolpes e rromenca, save trajin ande bari dar, na nuka katar e desnicharj, sargodi ke si o Le Pen, aj vi katar e socijalista, Ministeri Vallsa, savo chinavel lengi bach.
Sargode ke kerde e 15 beršenge chasa, savi sas bute beršenca ande Francuska peske familijasa, aj vi savi džalas djes djesesa ando sukhavno than.
Kodoles, sikadas lenge ke kamel te avel ando integraciono proceso, aj vi kerdjaspes o demanto savo da o Ministeri Vallsa na dulmut:
“ E Roma ći kamen te aven ando integraciono proceso, aj vi andar e države katar emigririn “.
Aba, na cinizmosa, dukhajimosa, na revoltantno,numa te džal pe jekh rig.
Šaj, kodo te avel, te Francuske policajcurja keren zuralimos, kanak si deportacija ando puchimate, te inkalaven andar o bus 15 beršenge chaa, chon ando policijako vordon, ingarenlan po aeroplan, thaj deportujin po Kosovo.
Trubul, te dasamen godji, ke vi e Njamcicka (Nemachka ) katar 2008. berš,
dekatar, kanak o Kosovo ande nezavisnost,aplicisarelas, vadj hasnirilas, kasavi politika, sargodi akanak e Francuska, aj sja kavak kerdjolpe odno medijako tunjariko.
Pe kajak patrin, aj vi pe aver thana, ći kerdjosajle rrđimate, vadj javne vorbe, pa o kavak thaj buteste aver chinurja, save kerdjile, aj chi sas fundome,
( bikrisarne ) deportacie pa e Roma.
Šaj ande kodo ke chi pachhav, thaj darav ke vi kava, sar godi vi buteste aver bibaha save kerdjile, pa e socijalno bilachimos e romenge, pa e harni vrjama bisterdjola, aj e bejaturja pa o romano kolektiviteto, sunto del džanel sode drom, avena kola save si hasnirime pa e intolerancija, bilache dikhimate, thja kolektivitikane bi grižake.
nakhada:Nebojša Vladisavljević
Nema komentara:
Objavi komentar