Vojiislav Stojanović - Vojkan
BIOGRAFIJA
Stojanović Vojislav, rođen 18.10.1951 u Jagodini Srbia, u veoma skromnoj romskoj porodici. Nakon svog rođenja sa svojom majko odlazi da živi u Kragujevcu-Srbija.
U ranim svojim godinama, kao pripadnik romske populacije, susreće sa mnogim društvenim problemima, kao štosu: socijalna nepravda prema romima, diskriminacija na osnovi etničke pripadnosti, ne učešće Roma u političkom životu i rešavanje romskog problema kao kulturni i socikjalni problem etničke manjine, koji je sastavni deo jedne društvene zajednice.
Obrazovanje
• 1985 g. Kragujevcu vanredno, uz rad, je završio prvi stepen mašinskog fakulteta pri Mašinskom fakultetu u Kragujevcu Srbiji;
• 1992 g. u Torinu Itali je završio za Tehničara za socijalnu komunikaciju;
• 2002 g. u Torinu Itali završava za progreramatora Auto CAD 3D;
• 2011 g. u Rimu i Napoli završio je specijalizaciju za Mediatora Romed, finansiran od Evropskog konsilja, pod pokroteljstvu Evropske zajednice u saradnji sa sa Italianskim Ministarstvom.
Radna aktivnost
• 1976 g. do 1987 radi u Zavodima Crvene Zastave u Kragujevcu-Srbija;
• 1989 g. do 2003 radi na radnim zadacima Kulturnog posrednika u Kancelariji za strance i Rome, pri Opštini Torino-Italia;
• od 2004. radi na radnim zadacima Savetnika i Referentta za pravna i kulturna pitanja stranaca Grupe Obnovljene Komunistićke Partije u Regionu Piemonte-Italia;
• od 2009. Urednik i opinionista TV emisie "Bez predasuda" koju emituje VIDEOGRUPPO Piemonte Italia. Emisija se emituje svakog prvog utorka u mesecu od 20 do 22 časova. U programu učestvuju politicari javni radnici i gledaoci kojima je omogućeno da putem telefona, postave pitanja, žalbe i lične stavove koja se tiču romske populacije u Piemontu Italia. Program je namenjen rušenju: predasuda. diskriminaciji i politike antiRoma i posredništvo između roma i većinskod društva.
Društvena aktivnost
• od 2011 g. vrši dužnost Presednika Federacije romskih Nevladinih organizacija u Itali;
• 2004 g. imenovan je za Presednika Komisije za strance u Obnovljenoj komunistićkoj Partiji Italie;
• od 2005 do 2010 vrši dužnost Presednika Savetovališta za Strance u Opštini Collegno -Torino;
• 1996 g. Presednik Nevladine Organizacije "Romi za budučnost";
• 1980 g. član NVO "Romi" Kragujevca, u kojoj je vrši dužnost Referenta za socijalna pitanja Roma u Kragujevcu.
Imenovanja i zahvalnice
• 1990 Zahvalnica za doprinos rada NVO "Romi" Kragujevca;
• 1992 Zahvalnica Crvenog Krsta grada Kragujevca za inicijativu "Sakupljanja Humanitarne pomoći, građana u diaspori, namenjena ratnim izbeglicama u Kragujevcu;
• 2005. Imenovan za Ambasadora Mira od strame Svetke organizacije, "Universal pace Federation Interreligious and international Federazion for Wold Pace", svetska organizacija koja deluje pri Ujedinjenim Nacijama.
Vojkan
CURRICULUM VITAE
Ime i prezime: Ištvan Farkaš
Datum rođenja: 22. 03. 1962. Sombor
Adresa: Liparska 13, Novi Sad
Kontakt: 064/ 330-65-62
e-mail: slam1236@yahoo.co.in
Formalno obrazovanje:
1983. -Pedagoška akademija „Žarko Zrenjanin“ Sombor, apsolvent
1980. - Pedagoška akademija „Žarko Zrenjanin“ Sombor, srednji stepen završen 4. Razred srednje škole
Neformalno obrazovanje:
preko 200 seminara, radionica, treninga iz svih oblasti javnog I društvenog rada, rada u medijima, rada u obrazovno-edukativnom procesu, u kulturnim I kulturološkim dešavanjima, itd… razni organizatori – upravni I izvršni organi vlasti, civilni sector, mediji… od 2005 do danas…
Council of Europe
Integration – Minority Policy and Practice Dialouge between Governments and Civil Society
april 2005., Podgorica
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Beograd
Ekonomsko izveštavanje februar 2005., Beograd
Ženske studije, Novi Sad
Romologija oktobar 2004. – januar 2005., Novi Sad
Helsinški odbor za ljudska prava, Novi Sad
Škole demokratije i seminari „Živeti u multietničkim sredinama“
februar 2004 – jun 2005., Novi Sad
Ekumenska humanitarna organizacija, Novi Sad
Edukacija za volontere septembar-novembar 2003, Novi Sad
Novosadska Novinarska škola, Novi Sad i ACCES, Sofija
Medijska svesnost i Manjinsko mediji u Vojvodini školska 2001-2002, Novi Sad
DEMNET i Partners Hungary, Budimpešta
Treninzi za trenere u civilnim organizacijama, i romske lidere, mart-maj 2003.Vojvodina
RANI „Bašno“, Novi Sad
Upoznavanje edukativnih centara „Rromano Khero“ (studijsko putovanje u romske NVO u Mađarskoj) novembar-decembar 2003., Kiškere, Nađkanjiža, Solnok, Budimpešta
ACCESS, Sofija i Novosadska novinarska škola, Novi Sad
Manjinski mediji u Bugarskoj novembar-decembar 2002., Sofija
Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, Novi Sad
Škola ljudskih prava januar 2001, Sremska Mitrovica
Rrominterpress, Beograd
Romski mediji decembar 2000, Beograd
Beogradska otvorena škola
Škola demokratije oktobar 1998, Novi Sad
Radno iskustvo
ISTRAŽIVAČKI RAD:
Sekretarijat za rad, zapšljavanje i ravnopravnost polova APV i Udruženje Romskih Studenata: istraživanje romskih naselja u APV mart 2006.
RANI „Bašno“:
Istraživanje stambenih uslova romskih porodica u APV oktobar-decembar 2005.
Romološke studije
Istraživanje uslova življenja romskih porodica u APV decemar 2004. – januar 2005.
RANI „Bašno“
Istraživanje potreba i uslova za „Rromano khero“ u APV januar-mart 2004.
KPD Roma Sombor:
Istraživanje stepena školovanosti Roma u Somboru i okolini mart-jun 2001.
KONTINUIRANI RAD:
Poverenik Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina, gradski odbor Novi Sad od 30. marta 2012.
Romska asocijacija za nepristrasno informisanje „Bašno“ Novi Sad
Sekretar, od 2007. V.d. predsednika, od 2011. Predsednik... 2002......
Centar za multikulturalnost, Novi Sad
Informator – urednik romske rubrike 2001.-2006.
Ekumenska Humanitarna organizacija, Novi Sad
član volonterskog centra 2002.........
KPD Roma Sombor
Sekretar i animator-organizator dešavanja 2000-2002.
Vaspitač u vaninstitucionalnoj školici u Bogojevu leta 2001.
Volonterski centar „Susret“ Sombor 1999-2001
Član susreta i animator dešavanja
Otvoreni klub UG Ravangrad
Radioničar, animator, volonterski angažmani 1997. – 2002.
Novinar – od 1979. do danas…
Romska redakcija RTS Novi Sad / THEM / Somborske novine / Radio Sombor
– emisije na romskom, srpskom, mađarskom jeziku / omladinski časopis Pokret / Dunataj / LINK/ Informator Centra za multikulturalnost Novi Sad / „Most“ Zavoda za kulturu Vojvodine.....
Radioničar
UG Ravangrad, Sombor – književne, edukativne, kreativne radionice
NVO „Duša i ja“, Sombor - psihološke radionice
KPD Roma Sombor – Romsko zabavište u Bogojevu
NVO „Rromano khero“, Sombor – motivacione radionice
Matica Aškalija, Novi Sad - književne, filmske, edukativne, motivacione,
kreativne radionice
Lokalne NVO aktivnosti
RANI Bašno, Novi Sad, osnivač, sekretar, potom predsednik…
Matica Aškalija, Novi sad, saradnik
Matica Romska, Novi Sad, član
Rromano khero, Sombor, osnivač i član
UG Ravangrad, Sombor, saradnik
Udruženje romskih studenata UNS, Novi Sad, osnivač
NUNS, NDNV, UNS, DKV, DKVM, član
Publikacije
„Đulafalva – Telečka“, prevod monografije Jožefa Fekete-a
„Obračun“ i „Iz utrobe“, zbirke pesama
Posebna znanja
osnove rada na računaru (MS Word, Internet Explorer, MS Power Point, ...)
jezici – mađarski (maternji), romski (elementarno), nemački (srednji nivo - pasivno)
pisac, prevodilac (Društvo književnika Vojvodine i Društvo za kulturu vojvođanskih Mađara, član)
BIOGRAFIJA IŠTVANA FARKAŠA – SIGFA
OPŠTA BIOGRAFIJA
FARKAŠ IŠTVAN –SIGF JE ROĐEN 1962. U SOMBORU, GDE JE ZAVRŠIO OSNOVNU ŠKOLU I PRVA DVA RAZREDA ZAJEDNIČKOG SREDNJEG OBRAZOVANJA (ZOSO – 9. I 10. RAZRED) NA MAĐARSKOM JEZIKU) A POTOM TREĆI I ČETVRTI RAZRED SREDNJEG STUPNJA PEDAGOŠKE AKADEMIJE «ŽARKO ZRENJANIN» NA SRPSKOM JEZIKU. UPISAO SE, I BIO APSOLVENT VIŠEG STUPNJA OVE AKADEMIJE.
OD 1979. SE BAVI NOVINARSTVOM, KAO DOPISNIK MNOGIH LISTOVA, RADIO- I TV-STANICA U SOMBORU, NOVOM SADU, BEOGRADU, NIŠU..., NPR. OMLADINSKI ČASOPIS «POKRET», SOMBORSKE NOVINE, EMISIJE RADIO SOMBORA NA SRPSKOM, MAĐARSKOM I ROMSKOM JEZIKU, «DUNATAJ», ROMSKE REDAKCIJE RTS RADIO I TV NOVI SAD, «RROMANO LIL», RADIO NIŠAVA, INFORMATOR CMK IZ NOVOG SADA, ITD, PRETEŽNO VOLONTERSKI.
OD 1982. SE BAVI RADIONIČARSKIM RADOM KAO LIČNOM INICIJATIVOM ZA POJEDINCE I MALE GRUPE ROMSKE DECE, U CILJU POMAGANJA U SAVLAĐIVANJU NASTAVNOG GRADIVA, ISKLJUČIVO VOLONTERSKI, A OD 1994. DRŽI KREATIVNO-EDUKATIVNO-PSIHOLOŠKO-ZABAVNE RADIONICE U OKVIRU ORGANIZACIJA CIVILNOG SEKTORA.
OD 1996. JE UČESNIK BROJNIH SEMINARA, KURSEVA, TRENINGA, KONFERENCIJA, RADIONICA, STUDIJSKIH PUTOVANJA, I SL. IZ OBLASTI ŽURNALISTIKE, RAZVOJA CIVILNOG SEKTORA I GRAĐANSKOG DRUŠTVA, LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA, ZDRAVSTVA, EKOLOGIJE, PREDŠKOLSKE I OSNOVNOŠKOLSKE NASTAVE, VOLONTERSKOG RADA, ITD. U ORGANIZACIJI UG «RAVANGRAD», «BOŠ», «PSIHOKOD», «CIP», «HCIT», «PARTNERS HUNGARY», «NNŠ», «SUSRET», «ACCES», «DEMNET», «EHO» «RROMINTERPRESS»...
OD 1992. DO SADA POSTAJE ČLAN NEKOLIKO STRUKOVNIH, ANACIONALNIH I ROMSKIH NVO, OD 1998. JE INICIJATOR, OSNIVAČ I ČLAN PREDSEDNIŠTVA JOŠ NEKOLIKO ROMSKIH UDRUŽENJA GRAĐANA.
OSIM OVIH DELATNOSTI SE BAVI KNJIŽEVNOŠĆU KAO PISAC, PREVODIOC, RECITATOR, I ORGANIZATOR KULTURNO-ZABAVNIH HEPENINGA, TE JE KREATOR I SPROVODIOC EDUKATIVNO - ZABAVNIH SERIJALA DEŠAVANJA ZA DECU, OSOBE SA INVALIDITETOM, I GENERACIJU VREMEŠNIH OSOBA.
TRENUTNO JE UREDNIK ČASOPISA U PRIPREMI «KATE SEM – ITT VAGYOK – TU SAM» ROMSKE ASOCIJACIJE ZA NEPRISTRASNO INFORMISANJE «BAŠNO» IZ NOVOG SADA, SEKRETAR I V.D. PREDSEDNIKA «BAŠNO» I ČLAN «VOLONTERSKOG CENTRA EHO» IZ NOVOG SADA.
PROFESIONALNA BIOGRAFIJA ZA RADNO MESTO ASISTENTA U NASTAVI
1980. JE ZAVRŠIO SREDNJI STEPEN, A 1983. STEKAO STATUS APSOLVENTA NA VIŠEM STEPENU PEDAGOŠKE AKADEMIJE «ŽARKO ZRENJANIN» U SOMBORU (SADAŠNJI UČITELJSKI FAKULTET.
OD 1996. JE POHAĐAO BROJNE OBLIKE VANINSTITUCIONALNE STRUKOVNE I TEMATSKE DOEDUKACIJE, IZMEĐU OSTALOG RADIONIČARSKE SEMINARE U ORGANIZACIJI UG «RAVANGRAD», «BOŠ», «PSIHOKOD», «CIP», «HCIT», «PARTNERS HUNGARY», «NNŠ», «SUSRET», «ACCES», «DEMNET», «EHO» ITD.
OD 1996. JE POHAĐAO MNOGE SEMINARE KOJI SU POSREDNO POVEZANI SA USMERAVANJEM ZA RAD U NASTAVI, ODNOSNO DRUŠTVENOM ANGAŽOVANJU OKO POBOLJŠANJA POLOŽAJA ROMA, NPR. «HELSINŠKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA», «ROMOLOGIJU» NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU, STUDIJSKO PUTOVANJE U MAĐARSKU (POSETA «RROMANO KHERO»)....
OD 1994. INICIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI KREATIVNO-EDUKATIVNO-PSIHOLOŠKO ZABAVNE RADIONICE U OKVIRU ORGANIZACIJA CIVILNOG SEKTORA.
OD 1982. KAO POJEDINAC VOLONTERSKI INICIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI POJEDINAČNU KUĆNU DOPUNSKU NASTAVU ROMSKE DECE U SOMBORU A OD 2002. I U NOVOM SADU, TE RADI NA MOTIVACIJI RODITELJA OVE DECE ZA PODRŠKU SVOJE DECE ZA OBRAZOVANJE, ODNOSNO ZA DOŠKOLOVANJE NJIH SAMIH.
OD 1996. KAO POJEDINAC VOLONTERSKI INICIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI INTEGRATIVNA ZABAVNO-KREATIVNA DEŠAVANJA ZA ROMSKU DECU I NJIHOVO LOKALNO DRUŠTVENO OKRUŽENJE, U CILJU SMANJENJA STEPENA OTPORA KA TOJ DECI I MOTIVACIJE ROMSKE DECE ZA UKLJUČIVANJE U DRUŠTVENU SREDINU.
LETA 2002. RADI KAO VASPITAČ U ROMSKOJ ŠKOLICI U ROMSKOM NASELJU U BOGOJEVU (U ORGANIZACIJI KPD ROMA SOMBOR), A OD JESENI 2002. VOLONTERSKI POKREĆE POVREMENA DEŠAVANJA OKO EDUKACIJE, USMERAVANJA I ISPOMOĆI DECE U PRIGRADSKIM ROMSKIM NASELJIMA «VELIKI RIT» I «ADCE» U NOVOM SADU (UZ PODRŠKU UG «MATICA AŠKALIJA», ODNOSNO UG «NOVI HORIZONTI»), U GRADSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA «SLANA BARA», «TELEP», «RADIVOJA ĆIRPANOVA», «SALAJKA» I «PODBARA» (UZ PODRŠKU LOKALNE ROMSKE ZAJEDNICE, ODNOSNO SAVETA MZ «PODBARA») U NOVOM SADU, TE RADI NA MOTIVACIJI, LOGISTIČKOJ, TEHNIČKOJ, ADMINISTRATIVNOJ I DRUŠTVENOJ PODRŠCI NJIHOVIH RODITELJA.
BIBLIOGRAFIJA
OD 1980 DO DANAS OBJAVIO OKO 500 POETSKIH I PROZNIH DELA, I OKO 2000 ŽURNALISTIČKIH DELA NA SRPSKOM I MAĐARSKOM JEZIKU U MNOGIM ČASOPISIMA, RADIO I TV STANICAMA I SAJTOVIMA U SRBIJI I INOSTRANSTVU (NPR. „POKRET“, „BAGDALA“, HID“, „MOST“...)
UČESNIK I DOBITNIK PRIZNANJA NA DESETAK KNJIŽEVNIH KONKURSA
PREVODILAC MONOGRAFIJE „ĐULAFALVA-TELEČKA“ I AUTOR ZBIRKI POEZIJE „OBRAČUN“ I „IZ UTOBE“
BIOGRAFIJA IŠTVANA FARKAŠA 2 (DODATAK BIOGRAFIJI)
Podaci u 2006. godini --- ovaj prvi deo je napisan tada, kao prilog uz molbu za zaposlenje...
Uprkos podacima iz CV i Biografije Ištvana Farkaša, koji su svi potpuno tačni (uz napomenu da je to samo deo podataka koji ga mogu kvalifikovati za mnoge vrste radnih zadataka) gosp. Farkaš već 25. godinu nije imao niti jedno zaposlenje osim otprilike 5 godina staža u raznim proizvodnim preduzećima u Somboru („Trepča“, „Panonka“...) sa velikim prekidima u kontinuitetu, gde je radio najteže fizičke poslove magacinskog radnika odnosno tri meseca zamenjivao portira u firmi „Poljoprodukt“. Sve ostale poslove je radio volonterski, ili potpuno bez nadoknade, najčešće, ili za honorar koji je bio daleko ispod minimalnog volonterskog honorara. Kada je izgubio svaku nadu da će uspeti da se zaposli u Somboru, preselio se u Novi Sad, na osnovu neispunjenih obećanja mnogih organizacija ili pojedinaca za zaposlenje.
Već petnaestak i više godina je prinuđen da se ishranjuje, odeva, itd. iz kontejnera. Mada veoma često učestvuje na mnogim seminarima, kursevima, treninzima, odnosno ide na razgovore, pregovore sa veoma uglednim predstavnicima organa sistema i međunarodnih organizacija (npr. predednik grada, potpredsednik pokrajinske skupštine, ili predstavnici OEBS, UN u Beogradu), usput je prinuđen da proveri sadržaj kontejnera, i pri odlasku i pri povratku, ne bi li taj dan prebrinuo. Bez stana je, jer nema iz čega da plaća stanarinu. Od 2002. do leta 2004. je stanovao u tek delimično izgrađenoj zgradi Doma Kulture Matice Aškalija, u majušnoj prostorijici predviđenoj da bude čajna kuhinjica, koja nije imala vodu, grejanje, vrata, zastakljene prozore, i prokišnjavala je u svakom kutku. Od leta do jeseni 2004. je bio uličar, tj. spavao je u obrušenim zgradama širom Novog Sada. Trenutno stanuje u jednoj nenameštenoj sobi bez vode i grejanja u Slanoj Bari, ali budući da nema čime da plaća čak ni simboličnu stanarinu od 4.000 din, pa ni troškove struje i komunalija (nekih 1.000 din) zbog četvoromesečnog duga vlasnici stana vrlo lako može ostati i bez te prostorije i naći se opet na ulici. Tome može doprineti i to da nije prijavljen u Novom Sadu, jer za dve godine nije uspeo da uštedi novac za troškove puta do Sombora, pravljenja lične karte, odjavu, prijavu prebivališta.
Tek delimično poznajući njegov položaj neki njegovi lični poznanici i poštovaoci njegovog rada i rezultata ga povremeno ispomažu sa nešto hrane i odeće, a sve što on u stvari traži, i jedino delotvorno za njegov opstanak je zaposlenje, po mogućnosti radno mesto gde može biti koristan društvu a koje obezbeđuje zadovoljenje minimuma njegovih ljudskih (fizičkih) potreba. Bilo kakvo zaposlenje bi prihvatio, da se više ne oseća kao parazit.
Podaci od 2006. godine... kao prilog uz javni apel za zaposlenje...
Od 2006. do sada se stanje samu utoliko promenilo sto je Farkaš u medjuvremenu prošao još nekih 300 raznih edukativnih programskih sadržaja, stekao još 5 godina iskustva u potpuno volonterskom ( čitaj, potpuno neplaćenom, ili plaćenom sa oko 2.500 din za tri meseca )radu, omogućio je nekolicini desetina ljudi da se sazna za njih, i da se zaposle, promenio 7 mesta privremenog stanovanja u tuđim ustupljenim šupama, bez ikakve infrastrukture, nameštaja, grejanja. I, da – „proslavio je 30 godina preživljavanja iz kontejnera za vreme pravoslavnog Božića 2011. godine... a sve ostalo je nepromenjeno, ustajala bara, mrtvo more...
Kolektivno došalimos, thaj intolerancija pa e Rroma
Baro bilachimos savi kerdjilas nade Francuska, aj puchimos si pa e 15 beršengo rromani chej, savja bi lake vojasa deportuisarde po Kosovo, naj angluno drom, aj naj vi paluno, šerutne manuša ande Francuska “ kheladjon e bahćasa” pa e peske emigrantuja, thaj našade manuša thaj keren politikani, “manuša thaj e šargarepa” ( “ bića i šargarepe “ ).
Naj svato pa o muro personalno dikhimos, ke si e francuzurja lache vadj bilache manuša.Lokhes šaj te dikhelpes, ke kasave efekturja pa e Francusko politikano dikhimos, ande vrjama kanak si minoritane chachimate ando phuchimos, pa e buteste manuša si achadje, lenge minoritane chachimate, aj vi buteste kolenge manušenge saven si statuso azilanata, thaj našade manušenge, seperatno kodo kerdjolpes e rromenca, save trajin ande bari dar, na nuka katar e desnicharj, sargodi ke si o Le Pen, aj vi katar e socijalista, Ministeri Vallsa, savo chinavel lengi bach.
Sargode ke kerde e 15 beršenge chasa, savi sas bute beršenca ande Francuska peske familijasa, aj vi savi džalas djes djesesa ando sukhavno than.
Kodoles, sikadas lenge ke kamel te avel ando integraciono proceso, aj vi kerdjaspes o demanto savo da o Ministeri Vallsa na dulmut:
“ E Roma ći kamen te aven ando integraciono proceso, aj vi andar e države katar emigririn “.
Aba, na cinizmosa, dukhajimosa, na revoltantno,numa te džal pe jekh rig. Šaj, kodo te avel, te Francuske policajcurja keren zuralimos, kanak si deportacija ando puchimate, te inkalaven andar o bus 15 beršenge chaa, chon ando policijako vordon, ingarenlan po aeroplan, thaj deportujin po Kosovo.
Trubul, te dasamen godji, ke vi e Njamcicka (Nemachka ) katar 2008. berš, dekatar, kanak o Kosovo ande nezavisnost,aplicisarelas, vadj hasnirilas, kasavi politika, sargodi akanak e Francuska, aj sja kavak kerdjolpe odno medijako tunjariko.
Pe kajak patrin, aj vi pe aver thana, ći kerdjosajle rrđimate, vadj javne vorbe, pa o kavak thaj buteste aver chinurja, save kerdjile, aj chi sas fundome,
( bikrisarne ) deportacie pa e Roma.
Šaj ande kodo ke chi pachhav, thaj darav ke vi kava, sar godi vi buteste aver bibaha save kerdjile, pa e socijalno bilachimos e romenge, pa e harni vrjama bisterdjola, aj e bejaturja pa o romano kolektiviteto, sunto del džanel sode drom, avena kola save si hasnirime pa e intolerancija, bilache dikhimate, thja kolektivitikane bi grižake.
nakhada:Nebojša Vladisavljević
IME I PREZIME : Jovicic Branislav
ADRESA.: Stailshoper Alle Hamburg
TEL,ELEKT.POSTA: 0049-176-91185448 Branislav.Jovicic@hotmail.de
DATUM I MESTO RODJENJA: 18.08.1962,Valjevo
OBRAZOVANJE :
1977-1981 Srednja Novinarska Skola,Sveuciliste u Zagrebu
1981-1986 Filoloski Fakultet u Zadru,Sveuciliste u Splitu
Dodatno pedagosko-psiholosko-didaticko-metodicko obrazovanje
Posdiplomski znastveni studij,Menagment u savremenom medijskom spektru
RADNO ISKUSTVO:1986-1989 Radio ,,Kalpogistrija,, Radio Spiker,Honorarni saradnik :Decijih Novina,Kekec,Vijesti,Ilustrovana Politika,Vecernji List,Ekspres Politika,Napred,Dopisnik mnogih Romskih Novina i
casopisa na Romskom jeziku,Jutel 3 kanal RTSarajevo,Glas Evrope Praga,1995-2003 World Service Authoryti
Geneva Swiss,2003-2005 Radio Orange,Wien,2005-2011 Radio Kikinda,2011 zaposlen kao Glavni i odgovorni
urednik Radio Holstain-Hamburg.
DUZNOSTI : Pravni savetnik WSA,Geneva,Reporteri bez granica,Honduras,Nikaragva,Paragvaj,Gvatemala,urednik i izvestac za UN-Geneva,clan NUNSA-Srbija,Urednik i voditelj Rom.Redak.Radio Kikinda,Kordinator medjunarodnih medijski projekata u zemlji i inostranstvu,
STRANI JEZICI :Ruski,Nemacki,Engleski,sluzim se Spanskim,Italijanskim i Portugalskim.
Seljajdin Salijević Salijesor je, istaknuti, kulturni radnik i knjizevni stvaralac, romske književnosti, na romskom i srpskom jeziku. Rođen je 23.02.1952. godine u Presevu. Diplomirao je grafičku skolu.
Godinama je radio u Stampariji "Grafoflex"u Presevu. Svojom pesničkom rečju afirmiše i unapređuje, društveni i kulturni život Roma.
Književnim radom je počeo da se bavi jos od 1969 godine. Piše poeziju i prozu, za decu, omladinu i za starije Rome.
Njegovi književni radovi su objavljeni na više jezika i književnim časopisima širom Srbije, Kosova i Makedonije.
Objavljene zbirke pesama su mu:
- "Bahtale dive atar mire sune" -"Srećni dani mojih snova" 1984.god.
- "Dzivdipe maškaro roma" - "Život među romima" 1988.god.
- "Khamesor drom ano dzivdipe romengor" - "Put sunca u životu roma"
2009.god.
- "Dzilja atar miro ternipe" - "Pesme moje mladosti" 2012.god.
Značajno je njegovo članstvo u književnom Udruženju "FENIKS" iz Preševa, od kojeg je dobio, izuzetno priznanje "Diploma", za pesničko stvaralaštvo“.
Dnevni list "Rilindja" iz Prištine, objavila je njegovu pesmu"Mancara Lava" na albanskom jeziku -"Limbjet tuja do ti marr me vete“ 1987.godine.
Udruzenje književnika Preševskih pesnika objavilo je tu istu pesmu u zbirci pesama, pod naslov: C -"Cendresa" - "Otpornost" na romskom jeziku 2012.godine. Seljajdinu Salijesoru je dodeljena bronzana plaketa i priznanje"Diploma" koja mu je uručena na Susretima radnika Srbije u Boru.
Pesma: "Domovi" objavljena je u zbirci pesama grupe autora:"Granaju se sunca“ 1980.godine.
Jedan deo Salijesorovog pesnickog stvaralaštva objavljen je u zbirci pesama, grupe autora „Angledzaiba e romengo" koju je objavio Republicki centar za kulturno, prosvetno i duhovno unapreduvanje na Romite „Euro Mond 21“ Skopje 2003. godine.
Njegovi književni radovi su objavljeni na romskom, makedonskom i engleskom jeziku.
Pesme su mu objavljene i u zbirci „Antologije“ grupe autora Roma Srbije i Crne Gore. "Bi kherresko bi limoresko" 2003.godine.
Takođe su mu objavljene pesme i u zbirci grupe pesnika Antologije Romske poezije, pod naslovom: "Nakhavde gava ani Stamparija" od autora Alija Krasnicija pod nazivom:"Phirava" - "Lutam","Kaljarde bersa" - "Ocrnjene godine" i "Korkoro" - "Sam".
Časopis "Khamutne dive" iz Beograda, objavljivao je pesnička ostvarenja autora Seljajdina Salijevica, pod njegovim umetničkim imenom Salijesor u periodu od 1987. do 1988. godine.
Kulturni informativni časopis "Artističko drustvo" iz Prištine objavilo mu je pesmu "Skitnica" 1989. godine.
Časopis "Romano Alav" iz Beograda, objavio je Salijesorovo pesničko stvaralastvo 1992. godine.
Novinsko Izdavacka ustanova: "Them" iz Novog Sada, objavila je autorski mozaik ovog romskog pesnika i prozaiste: "Phare dive" – „Teski dani“, „Džava" –„Idem“, „Kinanava“ – „Drhtim“ 2004. godine na romskom i srpskom jeziku.
Ljubav koja je navela autora Seljadina Salijevića – Selijesora da piše poeziju i prozu, u njemu nikada nije prestala, niti će ikada prestati u njegovom životu. Sve do sada on, živi i radi u Preševu.
SELJAJDIN SALIJEVIC - SALIJESOR
UL.TERFIK SELIMI BR.21
17523 PRESEVO - SRBIJA
Mob.062-86-770-27
UL.TERFIK SELIMI BR.21
17523 PRESEVO - SRBIJA
Mob.062-86-770-27
MR. Trajković Tasjana
Seljadin Selijević si, pindžardo, kulturako bucharno thaj romano lilarno, pa e romani thaj gadžikani chib. Bijando si 23.02.1952. berš ando Preševo. Gatisarda grafikano sikavimasko than. E bršenca kerda buthi ando "Grafoflex" – Preševo.
Lesko lilarimosa vazdel afirmaciono nivelo, thaj e romengo kulturako acharipe. E lilarimosa teljarda te kerel 1969.berš.
Ramol e poezija thaj e proza, pa e ćhavora,ternimate thaj majd phurane Roma.
Leske lilarimate se nakhade pe majbut chibja, thaj lilarimaske chasopisurja ande Srbija, Kosovo thaj Makedonija. Inkljistine leske pozije si:
- "Bahtale dive atar mire sune"
- "Dzivdipe maškaro roma"
- "Khamesor drom ano dzivdipe romengor"
- "Dzilja atar miro ternipe"
Ando lilarno kidipe " FENIKS" – Preševo, vov si po vucho niveli, aj von dine leske pala lesko ašaripe "Diploma", pa o lilaripe.
Ando đesesko lil "Rilindja" - Prištine, 1987. berš,inkljista leski poeta "Mancara Lava", pe albansko chib. Kidimata lilarnengo Preševske lilarne, dine te inkljel pale godoja poeta, ando ketanipe majdbuteste poetenca, svi akharđol, C -"Cendresa" – pe romani chib, 2012. berš.
Seljajdinu Salijesoru, si dini,bronzana plaketa thaj ašaripe "Diploma" , ando Boro pa o Srbijako bucharengo maladipe. 1980.berš, e poezija „ Chere „ inkljista mejdbuteste poetenca autorja, „Buhljarimos e khamesko“.
Jekh talo pa o Salijesorovog lilaripe, inkljista ketanimos ande majdbut lilarimos,thaj majdbut autorja, „Angledzaiba e romengo“, aj inkljimasko kher sas Republicki centar za kulturno, prosvetno i duhovno unapreduvanje na Romite „Euro Mond 21“ Skopje 2003. berš.
Leski poezija si chutini vi ande, Antologija pa e romani poezija,savi akharđol „Nakhavde gava ani Stamparija" katar autor Alija Krasnići, save akharđon,"Phirava" - "Lutam","Kaljarde bersa" - "Ocrnjene godine" i "Korkoro" - "Sam". Katar 1987. berš dži 1988. berš ando chasopiso "Khamutne dive" andar Beograd, inkljista leski poezija, Seljajdina Salijevica – Salijesor.
Ando kulturako informativno časopiso“„Artističko društvo“ – Priština, 1989.berš, inkljista leski poezija „Skitnica“. Ando "Romano Alav"- Beograd, 1992. berš, inkljista lesk poetosko kerdimos.
Romano Lilarno Inkljimastimasko kher „ Them „ – Novi Sad,kerda autorski mozaik,pe kavak romano lilarno thaj prozeisto - "Phare dive" – „Teski dani“, „Džava" –„Idem“, „Kinanava“ – „Drhtim“, 2004.berš, pe romani thaj gadžikani chib.
Kamavipe savi del zora po autor,Seljadina Salijevića – Selijesora, te ramol poezija thaj proza, ando lesko ilo sas, aba ći ačhađoladži kaj si džudo.Sa dži akanak vov trajil thaj kerel buki ando Preševo.
SELJAJDIN SALIJEVIC - SALIJESOR
UL.TERFIK SELIMI BR.21
17523 PRESEVO - SRBIJA
Mob.062-86-770-27
UL.TERFIK SELIMI BR.21
17523 PRESEVO - SRBIJA
Mob.062-86-770-27
nakhada:Nebojša Vladisavljević
Ištvan Farkaš - SIGF
Ime i prezime: Ištvan Farkaš
Datum rođenja: 22. 03. 1962. Sombor
Adresa: Liparska 13, Novi Sad
Kontakt: 064/ 330-65-62
e-mail: slam1236@yahoo.co.in
Formalno obrazovanje:
1983. -Pedagoška akademija „Žarko Zrenjanin“ Sombor, apsolvent
1980. - Pedagoška akademija „Žarko Zrenjanin“ Sombor, srednji stepen završen 4. Razred srednje škole
Neformalno obrazovanje:
preko 200 seminara, radionica, treninga iz svih oblasti javnog I društvenog rada, rada u medijima, rada u obrazovno-edukativnom procesu, u kulturnim I kulturološkim dešavanjima, itd… razni organizatori – upravni I izvršni organi vlasti, civilni sector, mediji… od 2005 do danas…
Council of Europe
Integration – Minority Policy and Practice Dialouge between Governments and Civil Society
april 2005., Podgorica
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Beograd
Ekonomsko izveštavanje februar 2005., Beograd
Ženske studije, Novi Sad
Romologija oktobar 2004. – januar 2005., Novi Sad
Helsinški odbor za ljudska prava, Novi Sad
Škole demokratije i seminari „Živeti u multietničkim sredinama“
februar 2004 – jun 2005., Novi Sad
Ekumenska humanitarna organizacija, Novi Sad
Edukacija za volontere septembar-novembar 2003, Novi Sad
Novosadska Novinarska škola, Novi Sad i ACCES, Sofija
Medijska svesnost i Manjinsko mediji u Vojvodini školska 2001-2002, Novi Sad
DEMNET i Partners Hungary, Budimpešta
Treninzi za trenere u civilnim organizacijama, i romske lidere, mart-maj 2003.Vojvodina
RANI „Bašno“, Novi Sad
Upoznavanje edukativnih centara „Rromano Khero“ (studijsko putovanje u romske NVO u Mađarskoj) novembar-decembar 2003., Kiškere, Nađkanjiža, Solnok, Budimpešta
ACCESS, Sofija i Novosadska novinarska škola, Novi Sad
Manjinski mediji u Bugarskoj novembar-decembar 2002., Sofija
Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, Novi Sad
Škola ljudskih prava januar 2001, Sremska Mitrovica
Rrominterpress, Beograd
Romski mediji decembar 2000, Beograd
Beogradska otvorena škola
Škola demokratije oktobar 1998, Novi Sad
Radno iskustvo
ISTRAŽIVAČKI RAD:
Sekretarijat za rad, zapšljavanje i ravnopravnost polova APV i Udruženje Romskih Studenata: istraživanje romskih naselja u APV mart 2006.
RANI „Bašno“:
Istraživanje stambenih uslova romskih porodica u APV oktobar-decembar 2005.
Romološke studije
Istraživanje uslova življenja romskih porodica u APV decemar 2004. – januar 2005.
RANI „Bašno“
Istraživanje potreba i uslova za „Rromano khero“ u APV januar-mart 2004.
KPD Roma Sombor:
Istraživanje stepena školovanosti Roma u Somboru i okolini mart-jun 2001.
KONTINUIRANI RAD:
Poverenik Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina, gradski odbor Novi Sad od 30. marta 2012.
Romska asocijacija za nepristrasno informisanje „Bašno“ Novi Sad
Sekretar, od 2007. V.d. predsednika, od 2011. Predsednik... 2002......
Centar za multikulturalnost, Novi Sad
Informator – urednik romske rubrike 2001.-2006.
Ekumenska Humanitarna organizacija, Novi Sad
član volonterskog centra 2002.........
KPD Roma Sombor
Sekretar i animator-organizator dešavanja 2000-2002.
Vaspitač u vaninstitucionalnoj školici u Bogojevu leta 2001.
Volonterski centar „Susret“ Sombor 1999-2001
Član susreta i animator dešavanja
Otvoreni klub UG Ravangrad
Radioničar, animator, volonterski angažmani 1997. – 2002.
Novinar – od 1979. do danas…
Romska redakcija RTS Novi Sad / THEM / Somborske novine / Radio Sombor
– emisije na romskom, srpskom, mađarskom jeziku / omladinski časopis Pokret / Dunataj / LINK/ Informator Centra za multikulturalnost Novi Sad / „Most“ Zavoda za kulturu Vojvodine.....
Radioničar
UG Ravangrad, Sombor – književne, edukativne, kreativne radionice
NVO „Duša i ja“, Sombor - psihološke radionice
KPD Roma Sombor – Romsko zabavište u Bogojevu
NVO „Rromano khero“, Sombor – motivacione radionice
Matica Aškalija, Novi Sad - književne, filmske, edukativne, motivacione,
kreativne radionice
Lokalne NVO aktivnosti
RANI Bašno, Novi Sad, osnivač, sekretar, potom predsednik…
Matica Aškalija, Novi sad, saradnik
Matica Romska, Novi Sad, član
Rromano khero, Sombor, osnivač i član
UG Ravangrad, Sombor, saradnik
Udruženje romskih studenata UNS, Novi Sad, osnivač
NUNS, NDNV, UNS, DKV, DKVM, član
Publikacije
„Đulafalva – Telečka“, prevod monografije Jožefa Fekete-a
„Obračun“ i „Iz utrobe“, zbirke pesama
Posebna znanja
osnove rada na računaru (MS Word, Internet Explorer, MS Power Point, ...)
jezici – mađarski (maternji), romski (elementarno), nemački (srednji nivo - pasivno)
pisac, prevodilac (Društvo književnika Vojvodine i Društvo za kulturu vojvođanskih Mađara, član)
BIOGRAFIJA IŠTVANA FARKAŠA – SIGFA
OPŠTA BIOGRAFIJA
FARKAŠ IŠTVAN –SIGF JE ROĐEN 1962. U SOMBORU, GDE JE ZAVRŠIO OSNOVNU ŠKOLU I PRVA DVA RAZREDA ZAJEDNIČKOG SREDNJEG OBRAZOVANJA (ZOSO – 9. I 10. RAZRED) NA MAĐARSKOM JEZIKU) A POTOM TREĆI I ČETVRTI RAZRED SREDNJEG STUPNJA PEDAGOŠKE AKADEMIJE «ŽARKO ZRENJANIN» NA SRPSKOM JEZIKU. UPISAO SE, I BIO APSOLVENT VIŠEG STUPNJA OVE AKADEMIJE.
OD 1979. SE BAVI NOVINARSTVOM, KAO DOPISNIK MNOGIH LISTOVA, RADIO- I TV-STANICA U SOMBORU, NOVOM SADU, BEOGRADU, NIŠU..., NPR. OMLADINSKI ČASOPIS «POKRET», SOMBORSKE NOVINE, EMISIJE RADIO SOMBORA NA SRPSKOM, MAĐARSKOM I ROMSKOM JEZIKU, «DUNATAJ», ROMSKE REDAKCIJE RTS RADIO I TV NOVI SAD, «RROMANO LIL», RADIO NIŠAVA, INFORMATOR CMK IZ NOVOG SADA, ITD, PRETEŽNO VOLONTERSKI.
OD 1982. SE BAVI RADIONIČARSKIM RADOM KAO LIČNOM INICIJATIVOM ZA POJEDINCE I MALE GRUPE ROMSKE DECE, U CILJU POMAGANJA U SAVLAĐIVANJU NASTAVNOG GRADIVA, ISKLJUČIVO VOLONTERSKI, A OD 1994. DRŽI KREATIVNO-EDUKATIVNO-PSIHOLOŠKO-ZABAVNE RADIONICE U OKVIRU ORGANIZACIJA CIVILNOG SEKTORA.
OD 1996. JE UČESNIK BROJNIH SEMINARA, KURSEVA, TRENINGA, KONFERENCIJA, RADIONICA, STUDIJSKIH PUTOVANJA, I SL. IZ OBLASTI ŽURNALISTIKE, RAZVOJA CIVILNOG SEKTORA I GRAĐANSKOG DRUŠTVA, LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA, ZDRAVSTVA, EKOLOGIJE, PREDŠKOLSKE I OSNOVNOŠKOLSKE NASTAVE, VOLONTERSKOG RADA, ITD. U ORGANIZACIJI UG «RAVANGRAD», «BOŠ», «PSIHOKOD», «CIP», «HCIT», «PARTNERS HUNGARY», «NNŠ», «SUSRET», «ACCES», «DEMNET», «EHO» «RROMINTERPRESS»...
OD 1992. DO SADA POSTAJE ČLAN NEKOLIKO STRUKOVNIH, ANACIONALNIH I ROMSKIH NVO, OD 1998. JE INICIJATOR, OSNIVAČ I ČLAN PREDSEDNIŠTVA JOŠ NEKOLIKO ROMSKIH UDRUŽENJA GRAĐANA.
OSIM OVIH DELATNOSTI SE BAVI KNJIŽEVNOŠĆU KAO PISAC, PREVODIOC, RECITATOR, I ORGANIZATOR KULTURNO-ZABAVNIH HEPENINGA, TE JE KREATOR I SPROVODIOC EDUKATIVNO - ZABAVNIH SERIJALA DEŠAVANJA ZA DECU, OSOBE SA INVALIDITETOM, I GENERACIJU VREMEŠNIH OSOBA.
TRENUTNO JE UREDNIK ČASOPISA U PRIPREMI «KATE SEM – ITT VAGYOK – TU SAM» ROMSKE ASOCIJACIJE ZA NEPRISTRASNO INFORMISANJE «BAŠNO» IZ NOVOG SADA, SEKRETAR I V.D. PREDSEDNIKA «BAŠNO» I ČLAN «VOLONTERSKOG CENTRA EHO» IZ NOVOG SADA.
PROFESIONALNA BIOGRAFIJA ZA RADNO MESTO ASISTENTA U NASTAVI
1980. JE ZAVRŠIO SREDNJI STEPEN, A 1983. STEKAO STATUS APSOLVENTA NA VIŠEM STEPENU PEDAGOŠKE AKADEMIJE «ŽARKO ZRENJANIN» U SOMBORU (SADAŠNJI UČITELJSKI FAKULTET.
OD 1996. JE POHAĐAO BROJNE OBLIKE VANINSTITUCIONALNE STRUKOVNE I TEMATSKE DOEDUKACIJE, IZMEĐU OSTALOG RADIONIČARSKE SEMINARE U ORGANIZACIJI UG «RAVANGRAD», «BOŠ», «PSIHOKOD», «CIP», «HCIT», «PARTNERS HUNGARY», «NNŠ», «SUSRET», «ACCES», «DEMNET», «EHO» ITD.
OD 1996. JE POHAĐAO MNOGE SEMINARE KOJI SU POSREDNO POVEZANI SA USMERAVANJEM ZA RAD U NASTAVI, ODNOSNO DRUŠTVENOM ANGAŽOVANJU OKO POBOLJŠANJA POLOŽAJA ROMA, NPR. «HELSINŠKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA», «ROMOLOGIJU» NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU, STUDIJSKO PUTOVANJE U MAĐARSKU (POSETA «RROMANO KHERO»)....
OD 1994. INICIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI KREATIVNO-EDUKATIVNO-PSIHOLOŠKO ZABAVNE RADIONICE U OKVIRU ORGANIZACIJA CIVILNOG SEKTORA.
OD 1982. KAO POJEDINAC VOLONTERSKI INICIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI POJEDINAČNU KUĆNU DOPUNSKU NASTAVU ROMSKE DECE U SOMBORU A OD 2002. I U NOVOM SADU, TE RADI NA MOTIVACIJI RODITELJA OVE DECE ZA PODRŠKU SVOJE DECE ZA OBRAZOVANJE, ODNOSNO ZA DOŠKOLOVANJE NJIH SAMIH.
OD 1996. KAO POJEDINAC VOLONTERSKI INICIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI INTEGRATIVNA ZABAVNO-KREATIVNA DEŠAVANJA ZA ROMSKU DECU I NJIHOVO LOKALNO DRUŠTVENO OKRUŽENJE, U CILJU SMANJENJA STEPENA OTPORA KA TOJ DECI I MOTIVACIJE ROMSKE DECE ZA UKLJUČIVANJE U DRUŠTVENU SREDINU.
LETA 2002. RADI KAO VASPITAČ U ROMSKOJ ŠKOLICI U ROMSKOM NASELJU U BOGOJEVU (U ORGANIZACIJI KPD ROMA SOMBOR), A OD JESENI 2002. VOLONTERSKI POKREĆE POVREMENA DEŠAVANJA OKO EDUKACIJE, USMERAVANJA I ISPOMOĆI DECE U PRIGRADSKIM ROMSKIM NASELJIMA «VELIKI RIT» I «ADCE» U NOVOM SADU (UZ PODRŠKU UG «MATICA AŠKALIJA», ODNOSNO UG «NOVI HORIZONTI»), U GRADSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA «SLANA BARA», «TELEP», «RADIVOJA ĆIRPANOVA», «SALAJKA» I «PODBARA» (UZ PODRŠKU LOKALNE ROMSKE ZAJEDNICE, ODNOSNO SAVETA MZ «PODBARA») U NOVOM SADU, TE RADI NA MOTIVACIJI, LOGISTIČKOJ, TEHNIČKOJ, ADMINISTRATIVNOJ I DRUŠTVENOJ PODRŠCI NJIHOVIH RODITELJA.
BIBLIOGRAFIJA
OD 1980 DO DANAS OBJAVIO OKO 500 POETSKIH I PROZNIH DELA, I OKO 2000 ŽURNALISTIČKIH DELA NA SRPSKOM I MAĐARSKOM JEZIKU U MNOGIM ČASOPISIMA, RADIO I TV STANICAMA I SAJTOVIMA U SRBIJI I INOSTRANSTVU (NPR. „POKRET“, „BAGDALA“, HID“, „MOST“...)
UČESNIK I DOBITNIK PRIZNANJA NA DESETAK KNJIŽEVNIH KONKURSA
PREVODILAC MONOGRAFIJE „ĐULAFALVA-TELEČKA“ I AUTOR ZBIRKI POEZIJE „OBRAČUN“ I „IZ UTOBE“
BIOGRAFIJA IŠTVANA FARKAŠA 2 (DODATAK BIOGRAFIJI)
Podaci u 2006. godini --- ovaj prvi deo je napisan tada, kao prilog uz molbu za zaposlenje...
Uprkos podacima iz CV i Biografije Ištvana Farkaša, koji su svi potpuno tačni (uz napomenu da je to samo deo podataka koji ga mogu kvalifikovati za mnoge vrste radnih zadataka) gosp. Farkaš već 25. godinu nije imao niti jedno zaposlenje osim otprilike 5 godina staža u raznim proizvodnim preduzećima u Somboru („Trepča“, „Panonka“...) sa velikim prekidima u kontinuitetu, gde je radio najteže fizičke poslove magacinskog radnika odnosno tri meseca zamenjivao portira u firmi „Poljoprodukt“. Sve ostale poslove je radio volonterski, ili potpuno bez nadoknade, najčešće, ili za honorar koji je bio daleko ispod minimalnog volonterskog honorara. Kada je izgubio svaku nadu da će uspeti da se zaposli u Somboru, preselio se u Novi Sad, na osnovu neispunjenih obećanja mnogih organizacija ili pojedinaca za zaposlenje.
Već petnaestak i više godina je prinuđen da se ishranjuje, odeva, itd. iz kontejnera. Mada veoma često učestvuje na mnogim seminarima, kursevima, treninzima, odnosno ide na razgovore, pregovore sa veoma uglednim predstavnicima organa sistema i međunarodnih organizacija (npr. predednik grada, potpredsednik pokrajinske skupštine, ili predstavnici OEBS, UN u Beogradu), usput je prinuđen da proveri sadržaj kontejnera, i pri odlasku i pri povratku, ne bi li taj dan prebrinuo. Bez stana je, jer nema iz čega da plaća stanarinu. Od 2002. do leta 2004. je stanovao u tek delimično izgrađenoj zgradi Doma Kulture Matice Aškalija, u majušnoj prostorijici predviđenoj da bude čajna kuhinjica, koja nije imala vodu, grejanje, vrata, zastakljene prozore, i prokišnjavala je u svakom kutku. Od leta do jeseni 2004. je bio uličar, tj. spavao je u obrušenim zgradama širom Novog Sada. Trenutno stanuje u jednoj nenameštenoj sobi bez vode i grejanja u Slanoj Bari, ali budući da nema čime da plaća čak ni simboličnu stanarinu od 4.000 din, pa ni troškove struje i komunalija (nekih 1.000 din) zbog četvoromesečnog duga vlasnici stana vrlo lako može ostati i bez te prostorije i naći se opet na ulici. Tome može doprineti i to da nije prijavljen u Novom Sadu, jer za dve godine nije uspeo da uštedi novac za troškove puta do Sombora, pravljenja lične karte, odjavu, prijavu prebivališta.
Tek delimično poznajući njegov položaj neki njegovi lični poznanici i poštovaoci njegovog rada i rezultata ga povremeno ispomažu sa nešto hrane i odeće, a sve što on u stvari traži, i jedino delotvorno za njegov opstanak je zaposlenje, po mogućnosti radno mesto gde može biti koristan društvu a koje obezbeđuje zadovoljenje minimuma njegovih ljudskih (fizičkih) potreba. Bilo kakvo zaposlenje bi prihvatio, da se više ne oseća kao parazit.
Podaci od 2006. godine... kao prilog uz javni apel za zaposlenje...
Od 2006. do sada se stanje samu utoliko promenilo sto je Farkaš u medjuvremenu prošao još nekih 300 raznih edukativnih programskih sadržaja, stekao još 5 godina iskustva u potpuno volonterskom ( čitaj, potpuno neplaćenom, ili plaćenom sa oko 2.500 din za tri meseca )radu, omogućio je nekolicini desetina ljudi da se sazna za njih, i da se zaposle, promenio 7 mesta privremenog stanovanja u tuđim ustupljenim šupama, bez ikakve infrastrukture, nameštaja, grejanja. I, da – „proslavio je 30 godina preživljavanja iz kontejnera za vreme pravoslavnog Božića 2011. godine... a sve ostalo je nepromenjeno, ustajala bara, mrtvo more...
Nema komentara:
Objavi komentar