Ištvan Farkaš- SIGF
Romi ili cigani, ili nešto sasvim treće
Iz gore navedene istoričnosti, etničnosti i lingvičnosti je proizašao i sam etnonim za ovaj narod, Romi, odnosno pisano po predlogu romskog pravopisa Rromi.
Na prvom svetskom kongresu Roma 1971. godine su ovaj etnonim predložili i usvojili kao prihvatljiv prisutni učesnici, to je prihvatila imeđunarodna zajednica.
Obrazloženje je bilo to da je ovaj naziv najmanje uvredljiv, i da veliki broj Roma sebe naziva tim imenom. Isto tako uvrežen naziv za Rome «Cigani» je naznačen kao nepoželjan, ali je ostavljena mogućnost da se i taj naziv koristi za označavanje svoje nacionalne pripadnosti, ukoliko to određen pojedinac ili grupa želi.
Obrazloženje za nepoželjnost je bilo u činjenici da i naziv «Cigani» i tom etnonimu slični nazivi (Egiptian, Mađup, Đip, Hitanos, Žitan, Džipsi, Cingaro, Cigojner...) u sebi nose ogromnu dozu negativnog konteksta, diskriminativnog stava i isticanja predrasuda i stereotipije, već i samim svojim lingvističkim poreklom od grčke reči «Atsiganos - Nedodirljivi» ( - Uzgred (ono treće uzgred), po profesoru Marcellu Courtiadeu i taj naziv je osnovan na zabludi, mešanjem dva naroda, Roma i jednog persijsko-arapskog plemena sličnog izgleda, načina bitisanja i zanimanja, mada postoje i druga tvrđenja za poreklo naziva, koji se objašnjavaju geografskim uzrocima – toponimima predela gde su Romi prolazili.
Da ostanemo još malo kod uzgred (četvrto) i za etnonim Rom se tvrdi da je to iskrivljavanje naziva jednog od romskih plemena «Dom – Lom – Rrom», ali ima i drugačijih, toponimskih tumačenja). Dakle, obrazloženje za nepoželjnost je bilo u diskvalifikativnom nanosu naziva «Cigani», a obrazloženje za mogućnost korišćenja je bilo u podjednakoj istoričnosti i ustaljenosti ovakvog etnonima.
Uz ovo, moguće bi bilo obrazložiti korišćenje i na sledeći način: Cigan, u stvari znači više nego Rrom, jer Rrom uključuje samo one Rome koji govore Rromani čhib, a Cigan sve Rome.
Beaši, na primer, za sebe često tvrde da su Cigani, ali nisu Romi, u njihovom jeziku reč «Cigan» ima potpuno isto značenje kao u rromani čhibu «Rrom», dakle «čovek koji je iz ovog plemena, naroda, koji nije Gadžo – necigan.
Beaši, dakle, za sebe tvrde da su cigani, to isto čine mnogi šijaci koji su npr. ungro- , espano- , albano- , sloveno- , ili baš arabolingvici. Ipak, kod Beaša u nas, u Mađarskoj, Hrvatskoj i Austriji postoji i teza da oni nisu čak ni Cigani, već su poseban etnos, narod.
Takvo mišljenje se često susreće i među Sintoima u Poljskoj i Nemačkoj i Travelersima (Putnicima) u Britaniji. Neki od zagovornika ove tvrdnje govore da su oduvek bili posebna etnička zajednica, drugi pak kažu da su imali među svojim precima Rome i okolne Gadžo pretke, dakle nastali su mešanjemnaroda, nešto slično kao, recimo Meksikanci, koji više nisu ni Indijanci ni Španci.
Prvi svoju tvrdnju obrazlažu samostalnim jezikom koji govore samo oni, i osobenošću kulturalnosti, drugi istim tim (neromskim ali ciganskim) jezikom i kulturom, koji su očigledno kovanica dva porekla.
Jezik i kulturu uzimaju kao osnov i mnogi šijaci koji se ne izjašnjavaju kao Romi, već recimo, Česi, Rusi, Francuzi, Arapi, a to što očito izgledaju i žive romski, e sad, bože moj. Još kada uspeju da se stilom života uklope u sredinu, svoj izgled objašnjavaju svakojako.
(- Uzgred (peto, valjda), danas se uveliko vrši i genetska manipulacija, a kad priroda čini to zovemo mutacijom... – možda su oni ti mutanti...). Ipak, niko nema pravo da bilo kome nameće bilo kakvu pripadnost, i svi imaju pravo da se osećaju onim čime žele. Ponekad to i sredina prihvati.... mada jako ponekad...
nastavi će se...
Roma vadj cigani, vadj vareso trito
Anada, opre chutimate, historija, etniteto, lingvistika, inkaldim0sarja vi etnonimo e Romengo.
Pa o angluno kongreso e Romengo, savo sas inkerdo 1971.berš, andino si kavak etnonimo, aj kodooleski da e zor vi e maškar ljumljaki zajednica (medjunarodna zajednica).
Kanak si pichimos,sostar ande kasavo etnonimo mothodo si ke: ke si kodo majdcara, dukhavimaski vorba, aj vi kodo ke buteste, Roma korkoro pes kadja akharen.Mothodo sa vi kodo, ke e vorba << Cigani>> si bilachi, a muklapes o than vi pa kodoja e vorba savi šaj te hasnirilpes, pa e kola save kodo kamen.
Kanak sas phuchimos, sostar kodoja vorba si dukhavimaski, <<Cigani>>, po kavak etnonimo, aver vorbe sargodi si: (Egiptian, Madjup, Djip, Hitanos, Žitan, Džipsi, Cingaro, Cigojner...), ande peste inkerdjon buteste bilachimaski doza, ando kontekst, diskrimativano dikhimos, predrasudja, thaj stereotipja, aj lesko lingvistikano dulmutnipe teljarel, katar e grčko vorba,
«Atsiganos - Nedodirljivi» (kovak trito), pa o profesor
Marcellu Courtiadeu, vi kodoja vorba si ando fondome bigodjako, kanak khuvosajle duj thema, Roma thaj jekh persijsko-arapskog pleme, aj save anenas jekh pe avreste, sar trajinas, so kerenas, paše kavak si vi aver gindurja kanak si pchuchimata pe e vorba, aj savi sikhavel geografikani gradja, sostar – toponimi, katar sja e Roma nakhenas.
Te achadjvas inke carra, pašo kova (štarto),vi pa o etnonimo Rom,mothodjolpe ke naj vortardi vorba, jekhestar pa e romane plemenurja, «Dom – Lom – Rrom», abi si vi averchande topogrifano dikhimos.
Haj phuchimate pa o bilachi vorba, «Cigani», sas ando diskvalifikativno dikhimos, aj phućimos pa o hasniripe e vorbako «Cigani», ko kamel sas, fundome pa o historijako thaj sikavimasko hasniripe pa o kavak etnonim.Paše kavak,šaj ke avelas vi chutimos:Cigani, andi chachimos si majdbut katar e vorva Rom, ande kodo ke vorba Rom, ingerel ande peste hasnirimos numa pa e kola save džane Rromani čhib, aj e vorba inkerel ande peste inkljimoet pa e intrege Roma.
Beaši, buteste drom pa peste mothon ke si Rroma, aba von naj Rroma, pa e lengi chib, «Cigan» si sajekh haćarimos sargodi pa e rromani chib «Rrom», aba manuša savo naj andar kavak pleme,ljumlja, savo naj Gadžo – ( naj Rrom)- necigan. E Baša, korkoro mothon ke si Rroma, kodo motho vi e šijacha, save si sargodi... ungro- , espano- , albano- , sloveno-, aj sargodisi vi e arabolingvici.
Aba kaj Beaša amende, ande Mađarsko, Hrvatsko, thaj Austrija, si e teze, ke von naj Rrom, aj ke si seperatno stnos thaj ljumlja.
Kasavek gindurja maladjon vi kaj, Sinto andar e Poljsaka,Nemachka, Travelersima (dromarja) ande Britanija.
Varek mothol ke si seperatno zajednica, aver mothon ke si lenge dulmuthane phurimate e Rroma thaj Gadže, ke si von fundome ljumljake khudimasa, varesar sargodi e Meksikanci, save naj majdbut,Indijance, aba naj ni Špance.
Anglune, pesko chachimos inkalaven, e chibjasa, save keren numa von svato, thaj penge kulturalitetosa, a kola aver sajekhimosa (neromskim ali ciganskim), chibjasa thaj kulutrasa, mišto dikhelpes, ke si kodo fundo (kovanica) duje dulmutanimasa.
Chib thaj e kultura, line sar o fundo but šijacha, aba von ći ramosajle sar e rroma, šaj te mothodjolpe, ke ramosajle sar e Česi, Rusi, Francuzi, Arapi, aj kodo sar mizin, thaj trajin sae e rroma, ha, akanak, suntona Devla murreja.
Inke kanak trajin hamime e gadženca, pesko entiteto mothon sar von kamen.(- Paša kodo ( pandžto,šaj ke ),pe bareste, adjes kerelpe genetska manipulacija, a kanak e pripoda kodo kerel, akhardjolpes e mutacija...- šaj ke si von vi mutanturja...).
Po gor, khanikas naj chachimos, te tradel avres te avel so vov ći kamen.Savoren si chachimos te haćerenpe sar von kamen.Univar kodo vi o amaro krujalipe lel opre... numa kodo si crrcica, aj sar vi mothodem UNIVAR...
nakhada:Nebojša Vladisavljević
majd durjarasa...
Nema komentara:
Objavi komentar