Ištvan Farkaš - SIGF
samo nas gledam ( od 2003. do danas – i ko zna još dokada)
IMA NAS SVAKOJAKIH, NIJE DA NAS NEMA
crtice iz međuromskociganske multikulturalnosti, sa pregršt uzgreda, uz pokoji osvrt na romskociganski ekonomski mentalitet (pregršt mini-(pr)es(s)eja, ili tako nekako...)
Romske grupacije
Pre neki dan sam navratio u Romski resursni centar Ekumenske humanitarne organizacije u Novom Sadu, i bio sam svedok jednog razgovora koji me je itekako zapanjio.
Naime, šef ovog Resursnog centra je govorio svom sagovorniku da je jedan čovek iz Nemačke stigao da napravi studij o Lovarima, da bi trebalo da otkriju ko su ti ljudi, gde se nalaze.
Njegov sagovornik je rekao da verovatno zna neke takve ljude u Banatu, ali su oni previše divlji, mora se oprezno sa njima, treba ih podmititi nekim poklonima da bi stupili u razgovor.
Reći ćete, šta tu ima zapanjujuće ? Ništa naročito, samo toliko da se razgovor vodio u Novom Sadu, da su sugovornici bili šef ROMSKOG resursnog centra, a njegov sagovornik predsednik jednog od brojnih romskih NVO na ovim prostorima.
Da je to što su rekli izjavio neki čovek iz Amerike, Engleske, Tajvana, Čada smatrao bih nemogućnošću pristupa relevantnim informacijama, pa bih čak i neromu iz SCG, Vojvodine mogao ne zameriti ovo, ali njima... Teško sam izdržao da se ne umešam u razgovor jer bih se posvađao, nesumnjivo posvađao, a to nam ne treba.
Dovoljno nas zavađaju drugi. Pri tom se treba znati da su govorili o Lovarima, najvećoj romskoj subgrupaciji u Evropi, i drugoj po brojnosti u SCG, posle Gurbeta, a u Vojvodini se zaista ne zna koja je grupa brojnija.
Pri tom se mora znati da su u stvari zabunom spomenuli ovaj etnonim, jer je istraživač iz Nemačke hteo pisati o Kalderašima, najmanjoj subgrupaciji u nas.
Pri tom se mora znati i to da je etnonim Kalderaši naziv ne samo za najmanju subgrupaciju u SCG, već istovremeno i za najveću grupaciju Roma u Evropi, na svetu.
E sad, pre nego što se zajednički potpuno zapetljamo u ove tvrdnje, morali bi razjasniti osnovne pojmove romske etničnosti koje su brojni istoričari romske istorije, i isto toliko brojni antropolozi i lingvističari zajedničkim radom potvrdili.
fotografija:Ištvan Farkaš - SIGF
Pa da vidimo najpre rromanolingvične Rome.
Neki od dijalekata romskog jezika govore Romi širom sveta, a svi se oni svrstavaju u pripadnike tri osnovne podgrupe, po osnovnom dijalektu koji koriste: Kalderaši, Manušhe, i Kalo.
Zadržavajući se na prostoru Evrope primećujemo da podgrupa Kalo prvenstveno nastanjuje prostore Španije, Portugala, Malte, južne Francuske, mada ih nalazimo i u Italiji, Švajcarskoj. Podgrupa Manušha je prvenstveno smeštena u Francuskoj, zemljama Beneluxa, Velikoj Britaniji, Irskoj.
U drugim delovima Evrope rromanolingvični Romi su mahom iz podgrupe Kalderaša.
Međutim zbog rasprostranjenosti i razuzdanosti ove teritorije, zbog etničkih, socioloških, kulturoloških i lingvističkih uticaja naroda kojima su okruženi vremenom je došlo do stvaranja subgrupacija ove podgrupe, na nekoliko osnovnih subgrupa, i brojne subsubgrupacije.
Najveće osnovne subgrupacije su Lovari, koji nastanjuju Evropu u velikom od severa do obala Dunava i Crnog mora, mada ih ima i drugde, i Gorbeti (Gurbeti) koji su većinom stanovnici Balkana i južne Evrope.
U okviru ovih subgrupa i osnovnih dijalekata romskog jezika se oblikuju i podgrupe i subdijalekti romskog naroda i lingvičnosti.
Tako se, na primer, gurbetski dijalekt deli na dve velike grupacije, na zapadnogurbetski (proslavenski, sa elementima uticaja gramatike i fonetike slavenskih naroda) i južnogurbetski – arlijski (proislamski, sa elementima uticaja gramatike i fonetike arapskog i turskog naroda).
Lovarski dijalekt se, iz sasvim istovetnih razloga, oblikuje u nekoliko podgrupa u proslavenske, proungarske i proromanske subdijalekte.
Međutim, sve to ne sprečava međusobno sporazumevanje među ljudima koji govore određen subdijalekt istog dijalekta, ali ni među Kalderaškom podgrupom u celini.
fotografija: Ištvan Farkaš - SIGF
Ono što odlikuje određene podgrupe i čini osobenosti (nažalost time daje povod za rascepljivanje nekim ultranacionalističko nastrojenim Romima) su kulturološke, verske i ekonomsko-privredne različitosti među tim ljudima. Često su ove odrednice i osnove etnonima ovih podgrupa, uzimajući kao naziv odrednicu jezičke sredine, načina stanovanja, zanimanja, ili bilo šta drugo. Tako su recimo i Lovari i Grastari trgovci konjima («Grasto» na romskom i «Lo» na mađarskom jeziku znači konj), Olahi i Oarabana govore o mestu stanovanja, odnosno prolaska tokom putešestvija (Olahi=Vlahi=Rumuni= prošli kroz Rumuniju, tačnije Transilvaniju – Oarabana=prošli kroz Arabiju)...
Za razliku od kakve-takve jezičke homogenosti rromanolingvičnih Roma, šijaci se izdvajaju korišćenjem nekih drugih jezika kao maternjeg. U okviru te, uslovno rečeno podgrupe, opet imamo dve vrste šijaka.
Jedna grupa govori mešavinu rromani čhib i nekog drugog jezika, druga grupa se, opet, koristi samo jezikom drugih naroda.
Romi koji govore sintezu jezika, kako možemo potvrditi, ne govore rromani čhib, ali je njihov jezik moguće svrstati u tzv. «ciganske jezike», budući da samo oni koriste tu sintezu sa svim elementima spajanja dva jezika.
Grupa Beaši govori beaški jezik, koji je sinteza rromani čhib i arumunskog jezika (starorumunski jezik, koji koriste još samo Vlasi), a Sinto govore sintezu rromani čhib i germanskih, prvenstveno nemačkog jezika.
Taj elemenat često i kod Sinta i kod Beaša daje povod da se izjašnjavaju kao neromi, o čemu ćemo posle još koju prozboriti.
A kada pričamo o Romima koji govore samo druge jezike, valjda ne postoji jezik osim hebrejskog i jezika Okeanije koji Romi ne govore kao maternji, što je nesumnjivo posledica dragovoljne i prisilne asimilacije tih porodica koji su živeli u takvom okruženju.
Najpoznatija takva grupa su Rumungro (Rumungro=Rrom Ungro=mađarski cigani=Romi kojima je maternji jezik mađarski, a rromani čhib je zaboravljeni, zamrli jezik porekla).
I tako stižemo do prvog segmenta romske multikulturalnosti, kulturološkog i lingvističkog raznoličja i bogatstva, i spremnosti na prihvatanje, poštovanje tuđe kulturalnosti, i suživot sa tom višekulturalnošću. Međutim, ista ova polazna tačka nam govori i nedostatku međuromske multikulturalnosti, i opasnosti od toga.
Naime koliko poznajemo druge narode i njihove kulture, koliko god smo otvoreni ka njima, isto toliko ne poznajemo i ne prihvatamo, štoviše otvoreno napadamo, diskriminišemo, stereotipiziramo, generalizujemo svoju multukulturalnost, idemo čak i do te tačke da sebe, jedino sebe i svoje običaje, subdijalekt, i druge elemente etničnosti proglašavamo kao autentično romske, a svi drugi «nadriromi» su samo varalice, nasilnici, ili još gore građani drugog, trećeg, osmog reda.
Niko ne zna manje o Romima nego Romi, niko ne vređa, ponižava, mrzucka, čak i napada Rome toliko kao onaj drugi Rom. Lovare proglašavamo divljacima, podmitljivcima, nedovoljno otvorenima, Beaše proglašavamo Rumunima, zaposlene idiotima, nezaposlene prosjacima, školovane zabludelima, neškolovane zaostalima......
( - Uzgred (ono prvo uzgred), na početku spominjani šef ROMSKOG RESURSNOG centra za sebe tvrdi da NIJE ROM, već Egipćanin.
Naravno, ima potpuno pravo na to, ali pri tome treba znati da je taj posao dobio kao predstavnik ROMSKOG naroda, da u tom Centru ima dosta obrazovanijih, kvalifikovanijih, edukovanijih, veštijih, itd.
ROMA volontera, koji rade neke puno manje značajnije poslove od njega (nisam rekao beznačajne), a možda najdostojniji ROM – volonter tog centra uopšte nije angažovan ni za šta, služi samo da pojača nečiju statistiku i evidenciju prisustva.
Uzgred (ono drugo uzgred) sve ovo što sam gore naveo još nije dovoljno podrobno dokazano i naučnim sredstvima, postoje i druga tumačenja i navode se i drugačiji dokazi, ali je ovaj stav najviše dokaziv i sve više prihvatan među etnolozima, arheolozima, lingvistima i što je najbitnije, samim Romima, za njega se zalaže kako-tako izgrađena romska elita... )
nastavi će se
Numa, dikhav, amen
( katar e 2003.berš džikaj adjes – aj ći džanav džikaj )
AVERŠIMOS MAŠKAR AMENDE, NAJ KE NAJSAM
E linije maškar romengocigansko multikulturatiteto, si les buteste dikhimate, univar vi boldasamen te dikchas romengocigansko ekonomikano mentaliteto ( buteste mini-(pr)es(s)eja, vadj kadja vareso ...)
Romane grupacije
Na dulmuteste,gelem nado Romano resurno maškaripe,
Ekumenske humanitarneo kidipe ando Novi Sad, kote ašundem jekh svato, thaj morchosajlem.
So sas, prezidento po kavak Resurno maškaripe, kerelas svato, aj povestilas jekhe romeske, ke jekh manuš andar e Nemachka, aresla te kerel studija pa e Lovarja, aj vov kamelas haj vi trubulas te dikhe ko si kodola manuša, thaj kaj trajin.
Kodo Rom povestilas leske, ke vov pindžarel kasaven manušen, thaj ke si von andar Banato, aba si but nasul,musaj lokores lenca, majd anglal trubula te žutil pa lende, thaj pala kodo te vorbil lenca.
Šaj te mothon so si katka barimos ? khanći, numa kodo ke vorbilaspe ando Novi Sad, aj ke manuša save vorinas sas prezidento pa o ROMANO resurno maškaripe, thaj prezidento pa jekh romano kidimate.
Kodo so povestinas jekh avreske, te mothodasas manuš andar Amerika, Engleska,Tajvana, Čada, gindivas ke naštik te aven džikaj relevantne informacije, aj vi e gadženge sav si andar SCG, Vojvodine, haćaravas, aj lenge ... Phares achadjilem tena hamima ando lenge svaturja, anda kodo ke havasman lenca, chache havasman, mange ći trubul kodo.Buteste aver kerde ćingar maškar amende.
Paša kodo trubul te džangljolpes ke povestipe sas pa e Lovarja, savi si majdbari subgrupacija ande intrego Evropa, po dujto than si ande SCG,ande Vojvidina chachimos ći džangljolpe savi si grupacija majdbari.
Paša kodo trubul te džangljolpes ke hamisarde kavak etnonim, ande kodo ke o Rom andar Nemachka, savo kerda studije, kamelas te ramol pa e Kaldaraša, aj savi si majd cini amende.
Paša kavak trubul džangljolpes vi kodo ke si kodo etnonim Kaldarašja, majd cini grupacija ande SCG, haj vi paša kodo vi pa e majdbarigrupacija romengi ande Evropa, thaj intrego ljumlja.
Aj, akanak džikaj ketane ći khuvamasamen ande kala chachimate, trubul te džanas te hulavas, fundome dikhimate pa e romengi etnichnost, aj save but istoricharja pa e romani istorija, sar godi vi but antropologurja thaj lingvisturja, khetanimoske e buchasa dine pesko dikhimos.
Fundome hulajipe ( kavek će kamav te mothav chindjimos, kodo nisar )
pa e romani ljumlja si save keren rromani chib, sargodi dakhi chib, aj kola save si šijac, vorbin aver chib,sargodi akhi chib.Haj te dikhas majdanglal e rromanolingvichne Roma.
Varesave dijalekturja, pa e rromani chib kerelpes svato ande intrego ljumlja, aj sa von ketane si chutine ande trin fundome podgrupe, pa o fundome dijalekto savo hasnirin: Kaldaraši,Manušhe, thaj kalo.
Te achadjivas numa pa e Evropa, šaj te dikhas eke e podgrupa Kalo si ande Španija, Portugal, Malta južno Francuska, aj šaj te arakhadjon vi ande Italija thaj Švajcarska.
Podgrupa Manušha majdbut si ande Francuska, Beneluks, Velika Britanija thaj Irska.Ande aver taluja Evropake,rromanolingvichine Roma si ander e podgrupa Kaldaraša.
Aba ande buchlimata pa e kajak teritorija, etnikane, socijalikane, thaj lingvistikano, ćićidimos, e ljumljatar kaj savi si krujal amende, avilas džikaj kodo te kerdjolpes subgrupacije, pa e kale podgrupe, pa e varesode fundome talurja subgrupacija, thaj buthestesubsubgrupacija.
Majdbari subgrupacija si e Lovarja, save bešen ande Evropa, katar o sever džikaj o Dunav thaj Crno more, aj šaj te maladjon vi pe aver thana, vi e Gorbeti / Gurbeti ), savi si ando majdbare talosko trajin po Balkan thaj južna Evropa.
Ando talo kalenge subgrupako, thaj fundome dijalekturja pa e rromanichib, kerdjonpes vi e podgrupe, subdijalekti, lingvistika pa e rromani ljumlja.Kadja o gurbetsko dijalekto huladjol pa e duj grupacije, pa o zapadnogurbetski ( ortidoksni, e ćićidimasa gadžengi pa e gramatika thaj fonetika ), thaj južnogurbetski – arlijsko (proislamistikano, e ćićidimasa gadžengi pa e gramatika thaj fonetika arapikano thaj turkiano ljumljako ).
Vi o lovarsko dijalekto huladjola pa e varesode podgrupe, ande proslovenikane, proungrikane thaj proromane sundijalekturja.
Aba, sa kavak ći achavel te, naštik te haćarenpes maškar e pende, save keren jekh subdijalekto, aj kavak si vi maškar e Kaldarašja.
Naj baro ći bihaćarimos, vi pa e podgrupe Manušha thaj Kalo.Kodo si sja rromani chib, fundome teljarimaske chachimatengo, gramatimatikasa,lingivitanasa, fonetikasa thaj vorbimasa save andam amenca katar inijsko podkoontinento, aj chachimos šaj te avelas pašimos, aj vi varesode talurja jekhimos pa o sanskrit vadj nevoindijaski chibjasa.
Kovak so si šukarimos pa e kala pogrupe, thaj den leng zuralimos ( pe bibach, kerdjilo than, kolenge save si ultradesnicharja, pa o romano šinadjipe), si kulturikane, ekonomikane, thaj averchhadimos maškar e rroma.
Univar kelek bilachimate si fundos pa o etnonimo kale podgrupenge, save gadžikani chib si krujal amende, sar si amaro kheresko bašimos, so keras, vadj sogodi aver.Kadja e Lovarja,thaj Grastarja, ćinen thaj bićinen e grasten, (<<Grasto>> pe rromani chibna thaj <<Lo>> pe Ungriko-Madjarskom chib si GRAS ), Olahi thaj Oarabani keren svato, pa o bešimasko than, thaj kaj sa dromarisarde ( Olahi=Vlasi=Rumuni= nakhle prdal e Rumunija, Transilvanija – Oarabana= nakhle prdal e Arabija)...Rromolingvichne rromen si chibjaki homogenost, aj e šijacha hasnirin gadžengi chib, sar godi dakhi chib.Haj te mothas ke si kavak podgrupa, pale si duj podgrupe šijača.
Jekh talo kerel svato, hamime e rromane chibjasa, thaj hamil aver chib, aj aver grupa numa kerel svato e gadžengi chibjasa.
Roma save vorbin sinteza chibjaki, sar šaj te avelen chachimos, aba lengi chib šaj te cholpes ande kaa.. >>rromani chib>>, ande kodo ke numa von hasnirin kodoja sinteza, aj sja elementurja duje chibjango, si jekh paša avreste.
E Beša vorbil beaško chibjasa, kdo si sinteza rromani chibjako thaj arumunsko chibjako (dulmutani Romunsko chib, aj savja hasnirin numa e Vlasi), aj Sinto keren svato sinteezu rromani chibjako thaj germanikane,majdanglal germanikane.
Kodo tala vi kaj Sinto, vi kaj Beaša, den lenge žutimos te mothon ke naj Roma, pa e kala mure vorbe majdpalal,mothava tumenge inke.Kanak si svato pa e Roma,save vorbina pe aver chibja, me gindiv ke naj si chib savjasa ći hasnirinpe e Roma, trubul regate chutine chibja, hebrejski thaj Okenijsko chib, kotka Roma ći keren rromanes svato, šaj ke si kodo lengi voja, vadj asimilacija.
Majd pindžardi kasavi grupa si Rumungro(Rumungro=Rroma Unguro=madjarski cigani=Romi,aj lenge si dakhi chib madjarski,rromani chib kotka bistardjilas).
Aba lokhores areslam karing angluno talo multikulturalnost,kultorološkog thaj lingvistichkog barvalimos, amen sam kepeše ta las, thaj te las sama avreske kulturriteturja, thaj ketano trajo,ando kodo talo savo si barvalimos thaj akhardjol majdbutkulturriteturja.
Aba, kvak teljaripe mothol amenge ke maškar e Roma naj sode trubulas te avel ultikulturalnosti, aj vi kodo che bajo kodo šaj te anel amenge.
Sar me džanav, thaj pindžarav aver ljumlja, thaj lenge kulture, sargodi te avas puterde paša lende, sajekh gadići ći pindžaras thaj ći las opre, aj šaj te motholpe ke vi keras atakujrja, diskriminisaras, stereotipizaras,generulizaras amari multikulturalnost, džas dži kotka ke korkoro pes, numa amen thaj amaro dulmutimate, subdijalekte, thaj aver etnikane elementurja, vazdas sargodi autentichno rromane, aj sja aver, <<nadriromi>>, si hohavne rroma, nasul, inke majd bilachimate ke si manuša dujto, trito, vadj ochtoto rrndosa.
Khonik ći džanel majdcara pa e Roma, numa e rroma džanen majdcara korkoro pestar, khonik ći dukhavel,chol rigate, ći kamel, aj vi atakujil pe rroma, gadiki sar kovak aver Rom.
E Lovaren akharas ke si but nasul, ke len e mita, ke phandadjon avrestar, Beašen mothas ke si Rumuni, pa e bućharne manuša mothas ke si idioturja, bibućake manuša akharas ( ke roden e cipja – prosijacima ), save gatisarde sikhavne thane ke si boldini lengi godji, bidžangle save najlen gatisardime sikhavne thana ke si ( achile palpale – zaostale )...... ( paša kodo ( kovak angluno paša kodo), po teljarimos povestivas pa o prezidento pa o ROMANO RESURNO MAŠKARIPE, pa peste mothol ke vov naj Rom, ke si Egipćanio.
Chachimos siles pe kodo, aba trubul te džangljolpes ke kodoja buki la sargodi Rom, ke ande kodo maškaripe si majdbut save gatisarde sikhavne vuche thana, majd bari kvaljifikacija silen,maj bare edukacije gatisarde, aj vi majd lache keren buki lestar, thajda majdur...
Roma save si volonterja, aj akeren bucha save si buteste chutine rigate (ći mothodem dilivane svaturja ), aj šaj ke si majdpaćivalo Rom – volontero ando kodo maškaripe, kotka ći arakhlas pesko than, vov si kote numa ande kudo de vazdelpes leski e statistika, thaj ecidencija ko avel ando maškarimos.
Paša kodo kovak aver paša kodo ), sja kavak ke mothodem naj bute zorjasa fundome,( si vi aver chande e gindurja, thaj inkalavelpen aver dikhimate,
aba kavak stavo si majdlokhes de aveles chachimos, aj sja majdbuteste maškar e etnologurja, arheologurja, lingvisturja, aj so si majdlacho, vi e korkoro Rome, den leske zor, sar –sar kerdjilas rromani elita... )
Nakhada:Nebojša Vladisavljević
maj durjarasa...
Nema komentara:
Objavi komentar