KAKO INTEGRASATI ROME ???
ŠTA SA 10 -12 miliona ROMA U EVROPI ???
.jpg)
Kažu da slika govori više od reči, dali je i ovo integracioni proces ???
Procenjuje se da u Evropi živi od 10 do 12 miliona Roma, koji čine najvecu etnicku manjinu koja je uz to u najnepovoljnijem položaju u odnosu na ostale etniče manjine. Milioni Roma ostaju zarobljeni u začaranom krugu isključenosti, gde su najveće siromaštvo i neimaština, pospešeni predrasudama i diskriminacijom.
Šta je siromaštvo? Definisano je kao fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove, te nekvalitetan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
Potrebno je osposobiti veliki broj ljudi za rad u novim uslovima privrede i na novim proizvodnim i uslužnim radnim mestima. Bice potrebni veliki ekonomski i socijalni zahvati, naročito u područjima sa zastarelom i tržišno neopravdanom privrednom strukturom.
Značajna finansijska sredstva su potreban ali ona nisu i jedini uslov. Države sa svojim institucijama u tesnoj saradnji sa opštinskim vlastima i lokalnim zajednicama, sopstvenim aktivnostima i angažovanjem NVO, uz očekivanu medjunarodnu podršku, treba da kreiraju povoljnu klimu za brži privredni rast i razvoj, ekonomski i socijalno prihvatljiva alternativna rešenja za veliki broj onih koji će u procesu tranzicije, ostati bez posla.
Potrebna je dobra primena postojećih i definisanje novih programa i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe kao što su deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica i Romi.
Sa ovakvim aktivnostima započinjanje proces osposobljavanja ovih grupa da izadju iz siromaštva, a sve kroz razvijanje njihovih sposobnosti za tržišnu ekonomiju, i obezbedjivanje minimalnog standarda života.
Na ove načine bi se stvorila šansa najsiromašnijem delu stanovišta, za koliko toliko, ravnopravan pristup zapošljavanju, zdravstvu, obrazovanju.
Potrebno je reagovati na političke izazove prava Roma, podržavajuci Rome na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou kroz politiku koje promoviše integraciju romske zajednice u društvene tokove, te kroz pravilan odgovor na izazove svih oblika diskriminacije s kojima se suocavaju skoro svakodnevno Romi.
Kako prevazići sve ove probleme? Mi se nadamo da ima šanse, ako ništa drugo, barem za ublažavanje svih pobrojanih problemi. Da bi se to ostvarilo, treba pripremiti mlade i obrazovane, koji će svesni svoje pripadnosti, u svojim aktivnostima zaista sami preuzeti i odgovornost, a samim tim se i izboriti za svoja prava i za prva pripadnika svoje etničke zajednice. To mogu ostvariti samo stručni i beskompromisni borci, pripadnici romske nacionalnosti, jer dosta toga su neromi uradili za romsku zajednicu, za što im hvala.
Autor teksta: Nebojša Vladisavljević
.jpg)
SAR TE KERĐOLPE INTEGRACIJA PA E ROMA ???
ANDE EVROPA TRAJIL, 10 -12 milionurja Roma, SO AVELA LENCA ???
Šaj ke džanas , vi korkoro te žutisaras amenge ???
.jpg)
Kađa mothon, ke o fotos, majdbut mothol katar e vorbe, šaj ke si vi kavak integraciono proceso ???
Gindin ke nade Evropa trajin katar 10 džikaj 12 milionurja Roma, save si majdbaro minoriteti, vi paša kodo amen sam čhutine rigate,.Milionurja Roma, si ando drabarimaski rrota, čhute rigate, kaj si majd baro čormos thaj bibah, a sa kavak vazdel predrasude thaj diskriminacija pa e Roma.
So si čorrmos ? Definisano si sar o fenomeno savo, paše kodo ke najamen trajoske cipja, naštik te avas bućarne manuša, bi lačho kheresko bešimos, phares aresas dži kaj socialno arakhipe, sastipe, sikavimasko thaj komunalno žutimos.
Trubul te kerđolpe edukacija, pa e but Roma, ke aresla e vrjama pa e neve ekonomikane phučimate, thaj bućake thana. Musaj te kerđolpe, baro ekonomikano thaj socijalno pharrudipe, seperatno kote kaj si dulmutani thaj tržišno bi čačimosko privredako khuipe.
Bare cipja trubuna, aba naj numa kodo jekhutno phučimos.
E Države, thaj lake institucije, dum dumeste pa o lokalno nivelo, thaj, NVO kidimate, thaj ažukarimasko maškar ljunljkko žutipe, musaj te keren lačhi klima, sogodi majdsigo te vazdelpe privredno thaj buhljarimasko nivelo, ekonomikano thaj socijalno phučipe, alternativno goresko aresipe, pa e but manuša save ačhena bi bućako.
Trubul lačhi primena pa e programe, save si aba fundome, aj vi te kerđonpe neve programurja, thaj aktiviteturja, save avena vorta čhutine pa e, majdčhorre thaj socialno bibahtale, sargodi si bejaturja, phurane manuša, invalidurja,našade thaj interno bi thanenge manuša, thaj Roma.
Kala aktiviteturja anena, teljarimosko process, pa edukativno žutimos, te šaj kale grupacije te crrdenpe andar o čorrmos, kavak sa trubul te džal kađa te vazdelpes lengi ekonomikani zor, thaj te kerđolpe minimalno trajesko standardo.
Kađa šaj te kerđolpe aresimos, pa e kaja majdčorri grupacija, te kozom šaj, avelen majd lačho aresipe pa e bućake thana, sastimaske, thaj sikavimaske thana.
Trubul te kerđolpe reakcija pa e Romenge politikano čačimos, te delpes žutimos e romenge pa o evropako, nacionalno, thaj lokalno nivelo, prdal e politika savi anel integraciono proceso, te romani zajednica aresel, ande ađesutni vrjama, thaj prdal čačimosko phučipe, pe sa so anel e diskriminacija, aj savjasa e Roma, đes đesesa malađonpes.
Sa rte nakhas,sa kala bajurja ? Amen gindisaras ke si inke zor, tena aver, te majdlokharelpe kala bajurja.Te kodo šaj te kerelpes, trubul te terminate gatisaren sikhavne thana, aj save džanena so si von
( tena garaven ke si Rom ),
penge bućhasa te sikaven ke si laćhe, aj kodolesa lena pesko čačimos, thaj čačimos pa o romano kolektiviteto.
Kodo šaj te keren numa kola terne save gatisarde, sikhavne vučhe thana, thaj beskompromisne manuša, save aven andar Romano kolektiviteto, ande kodova ke buteste žutisarde e gadže pe Roma, me mothava, NAJIS TUMENGE, ke dži akanak žutisarde amenge.
Kađa mothon, ke o fotos, majdbut mothol katar e vorbe, šaj ke si kavak ?? talo pa o integraciono proceso ???
Nakhada :Nebojša Vladisavljević
Nema komentara:
Objavi komentar