DOLAZE NAM BOLJI DANI - “Efikasno vođenje politike na nacionalnom i lokalnom nivou”

Sombor, 25.10.2013.god.
velika sala zgrade Županije
prisutni:

• gradonačelnik Sombora – Nemanja Delić 
• predsednica opština Odžaci – Izabela Šerić 
• zamenik predsednika opštine Apatin – Miodrag Bakić
• Nenad Vladisavljev 
• urednica izveštaja – Ivana Koprivica 
• istraživač projekta – dragana Rajić 
• autor izveštaja – Tatjana Lazar 
• predstavnik Lige Roma – Božidar Jovanović
• predstavnica NSZ Sombor – Svijetlana Nešić
• mnoge NVO 

Tribina:

“Efikasno vođenje politike na nacionalnom i lokalnom nivou”

Okrugli sto je organizovao Centar za prava manjina iz Beograda u sklopu projekta „Praćenje implemetacije romske politike na nacionalnom i lokalnom nivou u Srbiji“.

Projekat ima finansijsku podršku Evropske unije.

Gradonačelnik Sombora Nemanja Delić,  je otvorio tribinu, pozdravivši sve prisutne, i poželevši uspešan rad.

Na tribini je prezentovana radna, verzija izveštaja, koji pokazuje šta je sve realizovano u okviru 13 oblasti namenjenim Romima, a u okviru implementacije programa unapređenje položaja Roma u Srbiji.

Ivana Koprivica, urednica izveštaja o sprovođenju Strategije za unapređenje položaja Roma je rekla:
" Pokušali smo da u saradnji sa lokalnim samoupravama, da vidimo šta u je u 70  opština u Srbiji realizovano.

Da li imaju lokalne akcione planove ili nemaju, da li u njima učestvuju sa sredstvima za Rome ili ne, koliko su sredstava realizivali, da li imaju sistematizovana radno mesto koordinatora za romska pitanja, ili je angažovan po drugoj osnovi i šta je to što je najprimenjivije.

Prema rečima Koprivice, izveštaj pokazuje da je u nekim oblastima, kao što je obrazovanje mnogo urađeno.

Mnogo je urađeno u oblasti osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja.

Još je prisutno napuštanje osnovne škole, ali dosta veliki broj romske dece upisuje srednju i višu školu.

U oblasti zdravalj, angažovani su medijatori zdravlja, a u 56 opština, angažovani su koordinatori za romska pitanja. 

Malo je opština sistematizovale radno mesto koordinatora.

Ivana Koprivica, je rekla da grad Sombor ima zaposlenog koordinatora, i konstatovala da opštine ne rade dobro monitoring. efekati, aktivnosti koje same preduzimaju, bez sistema praćenja i statistike, izveštaji su nepotpuni.

Tatjana Lazor,autor izveštaja u oblasti zdravlja i socijaln zaštite, u saradnji sa Centrom za prava manjina, je rekla da će izveštaj biti gotov do kraja Novembra 2013.god.

Takođe je pomenula i da: 

• upitnici iz opština nisu validni,  

• da treba obezbediti sistematski monitoring implementacije nacionalnog         akcionog plana, 

• obezbediti veći transparentnost, 
• intevizirati program podrške Romima, koji žive u neformalnim naseljima,

Dragana Rajić, koja je istraživač na projektu je rekla:

• da posao istraživača, nije uopšte lagan posao, 
• da postoje ogromne razlike po opštinama, 
• da su budžeti veoma različiti, ako su usvojeni, 
• mnogi nemaju pedagoške asistente, 
• takođe nemaju zdravstveme medijatore,
• po romskim naseljima se neradi ništa,
• i da nemaju sve skupštine koordinatore za romska pitanja,

Božidar Jovanović – ispred Lige Roma, je predstavio aktivnosti, i planove Lige Roma,između ostaloga pomenu je:

• u sistemu obrazovanja da ima 170 pedagoških asistenata, 

• svega 17, opština, je sistematizovalo radna mesta koordinatora za romska     pitanja, 

• u 25, opština su usvojeni akcioni planovi, 
• afirmativnim merama je upisano na više  škole i fakultete 1336 studenata,

Takođe je pozvao učesnike okrugloga stola da se priključe  Ligi Roma.

Izabela Šerić,predsednica, SO Odžaci, je predstavila projektne aktivnosti koje su realizovane na teritoriji SO Odžaci, i koje su sadašnje aktivnosti, a direktno vezane za romsku populaciju, takođe je napomenula da u naseljenom mestu Deronje, živi oko 370 Roma, a što je 10% stanovništa, u naseljenom mestu Bogojevo živi preko 400 Roma, a što je 18% stanovništa.

Netreba zaboraviti pomenuti i da je usvojen lokalni akcioni plan 2010.godinu.,te da u SO Odžaci postoje dva koordinatora za romska pitanja u različitim segmentima, takođe da imaju u lokalnim novinama stranicu na romskom jeziku.

Celokupna prezentacija predsednice Šerić, je bila propraćena određenim slajdovima.

Miodrag Bakić, zamenik predsednika SO Apatin, je takođe predstavio aktivnosti koje su rađene, a i koje se trenutno rade kad su u pitanju članovi romske zajednice, pre njgovog izlaganja pušten je dokumentarni film o romskom naselju,kako je izgledalo nekada i sada.

Na početku prezentacije g-din Bakić, je rekao, da to naselje postoji već 70 godina, a da su im preci došli iz Rumunije iz grada Erdelja.

Nakon toga je prešao na predstavljanje, svega što je urađeno u romskom naselju, te je rekao da je uloženo više miliona eura u romsko naselje koje broji oko 3.000 stanovnika. Sve ulice u naselju su asfaltirne, izgradjena je vodovodona mreža, (voda je besplatna), kablovski sistem, i potpuna elektrifikacija. 

U naselju postoji ambulanta doma zdravlja, dnevni boravak za decu, parking prostor, sportski teren. 

Stanovnici naselja dobijaju socijalnu pomoć, higijenske patete, novogodišnje paketiće za decu. 

Svi stanovnici naselja imaju lična dokumenta.

1996.godine, formiran je K.C. Roma i postoji folklorna sekcija, a svake godine 15.09. se održava  „NOĆ ROMA“, gde je glavna atrakcija, biranje mis romkinje.

Da 98% Roma, završava osnovnu školu, a 40% srednju školu.

Pretežno se sada bave sakupljanjem sekundarnih sirovina.

Na kraju prezentacije je rekao i to da je romsko naselje transformisano u urbanu sredinu, kakvog nema u EU.

Kao primeri dobre prakse su navedene sledeće opštine: Sombor, Odžaci i Apatin.

Govoreći o aktivnostima u Sombor,Zoran Kalanjoš koordinator za romska pitanja gradske uprave grada Sombora, je govorio, projektu zapošljavanja Roma, čijom  realizacijom će se nagažovati 20 Roma.

Kroz realizaciju Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje, zaposliće se još 10 Roma, a što znači 30 ljudi bi trebalo ra reše egzistencionalno, pitanje kazao je Kalanjoš.

Takođe treba napomenuti,svakako i to da je Zoran Kalanjoš, od 05.05.2005. godine, koordinator za romska pitanja, te da je svoji nesebičnim radom i angažovanošću izuzetno doprineo menjanju opšte slike o Romima u SO Sombor. 

Svakako da je za svoje aktivnosti, konstantno imao podršku lokalne samouprave, i njenih čelnih ljudi. 

Ako već pominjemo aktivnosti Zorana Kalanjoša, neizbežno je pomenuti i to da je drastično, promenjeno stanje izraženo u brojkama po zadnjem popisu stanovništa, a to je jasan pokazatelj da je njegov rad urodio plodom. 

Ne bih želeo da se bavim brojkama, ali naprosto mora se kazati da u ne tako dalekoj prošlosti na popisu stanovništa kao Romi se izjasnilo 146 osoba.

Medjutim, po zadnjem popisu iz 2011. godine, 1015 osoba se izjasnilo kao Romi. To se zove buđenje nacionalne svesti, a to je jedan od ključnih elemenata za sveopšto poboljšanje života romske zajednice.

Za ovakve drastične promene svakako da je najzaslužniji koordinator za romska pitanja gradske uprave grada Sombora, i za to mu se zahvaljujem u svoje lično ime i u ime celokupne romske zajednice.

Nenad Vladisavljev je svojim prisustvom,  uveličao i ohrabrio, a takođe i pohvalio predstavnike lokalne samouprave, što nisu i nakon toliko vremena, napustili sastanak. 

Ne bih da nabrajam koje sve međunarodne pozicije koje, zauzima Nenad Vladisavljev, kao ni šta je sve uradio za romsku zajednicu, jer bi spisak, malo je kazati bio predugačak, dovoljno je izgovoriti  NENAD VLADISAVLJEV.  

On je preneo skupu, ipak najlepšu vest, a to je da se DEKADA ROMA nastavlja, i ne samo nastavlja, nego i proširuje u određenim segmentima, kao što su:

• kulturni identitet 
• rodna ravnopravnost 
• međusektorska saradnja

U veoma kratkom obraćanju prisutnima Nanad Vladisavljev, je izgovorio: 

"DOLAZE NAM BOLJI DANI !!!"!

Učešće u diskusiji su uzeli i drugi predstavnici iz drugih SO, pa je tako NVO iz Novog Bečeja, rekla da nemaju koordinaciju sa lokalnom samoupravom, NVO iz Bačkog Petrovca, da postoji samo delimična saradnja sa lokalnom samoupravom.

Bili su prisutni i predstavnici iz Malog Iđoša, Subotice, Kikinde, i drugih mesta.

autor :Nebojša Vladisavljević

Sombor, 25.10.2013.god.

bari sala Županije

avile:

• gradonačelnik Sombora – Nemanja Delić 

• prezidento SO Odžaci – Izabela Šerić 

• viceprezidento SO Apatin – Miodrag Bakić

• Nenad Vladisavljev 

• redktori po izveštaja – Ivana Koprivica 

• rodimator po projekto – dragana Rajić 

• autori po izveštaja – Tatjana Lazar 

• Lige Roma – Božidar Jovanović

• NSZ Sombor – Svijetlana Nešić

• but NVO 

Tribina:

“Efikasno ingerimos politikako pa o nacionalno thaj lokalno nivelo”

Kavak kidimate kerdas CPM andar Beohrad, aj e projektosko talosa „Dikhipe pa e implemantacija pa rromani politika po nacionalno thaj lokalno nivelo ande Srbija“. 

Žutimos po kavak projekto da Evropaki unija.

Gradonačelnik Sombora, Nemanja Delić, puterdas e tribina, bahćardimasa, thaj žnduimasa te aresen džikaj gore e bućako.

Pe tribina sas prezentuime, „bućaki verzija“, savi sikavel, so si kerdo ande 13 talurja pa e Roma, aj savi si pašimos implemantacija programoski, pa o majdlacho trajo e rromengo ande Srbija.

Ivana Koprivica, redaktori, pa e implemantacija programoski, pa o majdlacho trajo e rromengo ande Srbija mothodas:

„Zumadam keteane pa o lokalno niveli,  te keras buki ande 70 SO, te dikhas so si kerdo ande Srbija. 

Phuchimate sas: silen, po lookalno niveli akcione planurja vadj najlen, žutisarde e cipjenca pa lende, vadj ći,sode cipja si realizujime, silen sistematizovano bukjako than pa o koordinator pa e rromane phuchimate, vadj si andino pe aver laćhimos, thaj so si kodo so si majdprimenjivo.

Sar mothoda e Koprivica, o izveštaj sikavel ke ando obrazovanje but kerdaspes.

But kerdaspes ando fundosko sikavimos thaj maschkar sikavimasko sikavimos.

Inke si amen e bibah, te chavora muken e fundoski sikavni, aba baro numbero pa e rromane chavora, ramonpes ande maschkar sikavne thana.

kanak si phuchimata pa o sastipe si medijatorja, aj ande 56 SO, si koordinatorja pa e rromane phuchimate.

But carr, SO kerde sistematizacija po bućako thana , pa e koordinaturja.

Ivana Koprivica mothodas; ke o foros Sombor, kerdas sistematizacija po bućako than koordinator, inke mothodas ke SO ći keren mischto monitoringo, efekturja, aktiviteturja, save kerenpes, tene avela kerdome laćho monitoringo, ći avela statistika, o izveschtaj naj gatisardo.

Tatjana Lazor, autori po izveštaja, ando talo sastimasko thaj socijalno arakhimos, ketane e CPM, mothoda ke o izveschtaj avela gatisardo, dži kaj gor Novembar 2013.berš.

Inke  mothodas ke: 

• Upitnici save dine SO naj validne 

• Ke trubu,l te kerdjlpes sistemsko monitoring pa e implemantecija  po nacionalno akciono plano 

• Te vazdelpes transparentnost 

• Te kerdjolpe intiviziteto pa e Roma, save trajin ande cherre

Dragana Rajić, rodimator po projekto mothodas:

• ke laki buki (rodimator po projekto) ći sas loki, 

• ke si but averchadimos pa e  SO,

• naj sa jek vi e budžeturja, te si kine opre, 

• ande butesthe thana naj pedagoške asistententurja, 

• aj najlen vi sastimaske medijatorja,

• pa  e rromane cher, ći kerdjolpes khanchi,

• aj vi ke sa SO, najlen koordinaturja pa e rromane  phuchimate,

Božidar Jovanović – Lige Roma, mothodas sosi kodo,thaj će aktiviteturja e Liga Roma kerela:

• ando sistemo sikavimasko si 170 pedagoške asistenturja, 

• numa 17 SO, kerde sistematizacija pa o bućako than koordinatora pa e rromane phuchimate, 

•ande  25, opštine, si line opre lokalne aktiviteturja, 

• pa e afirmativne žutimosa ramome si pa e vuche thaj fakulteturja 1336 studenturja,

Akhardine si vi savora, te len phengo than ande Liga Roma.

Izabela Šerić, prezidento, SO Odžaci, sikadas e projektoske aktiviteturja, save sas kerde pa e teritorija SO Odžaci, sargodi vi akviviteturja save akanak inkrenpe, aj ando puchipe si pa e  Rroma, mothodas vi kodo ke ando gav Deronje trajil, karing 370 Rroam, aj kodo si 10% katar intrego gav, aj ando gav Bogojevo trajil pprdal 400 Rroma, a sosi 18% karing intrego gav.

Ći trubul te bistardjolpe te motholpe ke andape po lokalno nivelo, akciona plano inke 2010.berš, vi ke si ande Odžaci duj lokalne koordinaturja pa e rromane phuchimate, aj vi silen ande lokalno li jekh patrin pe rromani chib.

Intergo prezentacija, savi sikada, sas ketanimasa sikadi e slajdonenca.

Miodrag Bakić, vice prezidento SO Apatin, inkerda prezntacija so sas varekana, aj so si akanak ande rromane chere Apatin, inke mothodas save projekturja akanak kerdjonpe, aj vi save trubun te kerenpe.

Po teljripe pa e prezentacija o raj Bakić, mothodas ke rromane chere si kotka 70 berš, aj lenge phuranimate kea vile andar Rumuhija, o foro Erdelj.

Palo kodo teljarda te povestil sa so si kerdo ande rromane chere, dinepe majdbut milionurja evra, ane rromane chere, aj kaj si karing 3.000 Rroma.Sja ulice si asfaltujime,kerdaspe pajeski mreža,o paj ći poćinen e Rroma, kablovsko sistemo, aj vi intrego elektrifikacija.Ande chere si sastimasko kher, djusutno boravko pa e chavora, than pa e vordona, sportsko tereno.

E Rroma vazden socijalno žutipe, higijensko žutipe, neveberšeske čomagurja pa e bejaturja.

Sja e Rromen si lenge dokumenturja.

1996. berš, fondosajlas K.C.Rroma, thaj silen folklorna sekcija,, aj vi berš beršeste inkerelpes „ Rromengi rath“, aj kaj si majdbaro dikhimos, losaripe pa e majdšukar e rromani chej - MIS

Ke 98% Rromane chavora den gata e fundoski sikhavni, aj 40% maschkarutni sikavni.

Akanak e Rroma, kiden sekundarne sirovine.

Po gore prezentacijako povestisardas vi kodo ke rromane chere si tranformišime, ke kasave chere naj ande intrego Evropa.

Kaj kerelaspes mischto kodo si :Sombor,Apatin thaj Odžaci.

Zoran Kalanjoš, koordinator pa e rromane phuchimate , povestilas pa  projekto savo inkerdjolape ande Sombor, aj kaj trubun te arakhen bučake thana pa e 20 Rroma.

Prdal realizacija pa o lokalno akciono bućako plano inke 10 džene arakhena e buki, aj so sis ketene 30 Rroma, arakhena peski buki.

Trubul te motholpes vi kodo ke si Zoran Kalanjoš, koordinator katar 05.05.2005. berš, te peske bućhasa vazdas, pharudas e gadženko dikhimate pa e rroma.

Ćaćimosa, pa e sja leske aktiviteturja, sas les žutimos katar SO Sombor.

Kanak aba pomenisaras  Zorana Kalanjoš, musaj te mothas vo kavak: ke pharudaspes pe butestes phuchimos sode si chache rroma ande SO Sombor.

Ći kamav te sararas s vrajama, pa e numberja, jerton mange si musaj te mothav, na kadja dulmut ande Sombora sas numa 146 Rroma, aj akanak si1015 džene.Kodo akchardjolpes „Budjenje svesti“, aj kodo si jekha majdbaro o majdlacho trajo pa e Rroma,.Pa e kasavek bare pharudimate ( pe majdlache) majd but kerdas o koordinator, ande kodo so sja kerdas ando murro alav thaj alav pa e rromani zajsdnica najis tike Zorane.

Nenad Vladisavljev,numa ke avilas po kavak maladipe, vazdas les po majdvucho nivelo, aj vi mothodas ke si kodo but lache ke si amenca inke e manusch andar lokalno niveli ( ke ći gelinetar).

Ći kamavas sa te djinavas kaj si thaj, so si o Nenad Vladisavljev, aj vi kodo sa so kerdas pa e rromani zajsednica, paćanman ke o ram aveles but,but, lungo. Numa trubul te motholpes Nenad Vladisavljev. 

Po gor vov andas amenge majd schukar e vjasta, aj kodo si ke e Dekada džala vi majdur, thaj ke inke buhljardjilape pa e segmenturja sargodi si:On je preneo skupu, ipak najlepšu vest, a to je da se DEKADA ROMA nastavlja, i ne samo nastavlja, nego i proširuje u određenim segmentima, kao što su:

• kulturako identiteto 

• rodna ravnopravnost 

• međusektorska saradnja

Nanad Vladisavljev, mothodas:

"AVEN AMENGE MAJDSCHUKAR DJESA”!!

Pengo than vorbimasko line vi aver, sargodi NVO andar Bečej, save mothode ke najlen koordinacija e SO Novi Bečej,NVO andar Bachki Petorvac, ke si kordinacija, aba numa pocrcica.

Po kavak kidimate sa vi manusch andar:

Mali Idjosch,Kikinda,Subotica thaj aver thana.

Nakhada:Nebojša Vladisavljević

.