PATÓ SZELÁM
NOMÁD IMA
Nincs-ben mint a magából kiürült Isten Nincs saját ágyam, nincs saját ajtóm egy világon át űz fogathajtóm: maga az Élet - kezében korbács ringlispil a sors - alvilág-tornác s kocsimba zárva öklömnyi Éden megmaradt abból, ami volt régen.
És minden éjre vetve vár a rettenetes ravatal melybe a lélek halni jár akkor is hogyha nem akar A sötétre tárul a kar de újra bezárul a kör a skorpió magába mar a fényre sújt az árny-ököl
PATÓ SZELÁM
MOLITVA LUTALICE
otišla sam otamo, gde pripadam i više nemam zemaljski dom mi az nikada nisam očekivala da razumete šta je to kada tek jedna uspomena pruža utehu
gde se duša bežeći vrati i stopi se sa onim što je već izgubljeno i tako potpuno tamo je u ne postojećem kao bog koji se iz sebe ispraznio nemam
svog kreveta, nemam svojih vrata preko celog sveta goni me kočijaš/vozač zaprege život sam – u ruci u bič sudbina je ringišpil – balkon podzemlja
i u mojoj kočiji/zaprezi grumen raja Ostade od ong što beše davno
i svake noći raspremljen me čeka stravični odar gde duša odlazi da umre
i onda kada ne želi na pomrčinu se šire ruke ali se krug pe zatvori škorpija ubode samog sebe svetlost udara pesnica-senka
(prevod: Farkaš Ištvan – sigf)
Nema komentara:
Objavi komentar