Priča romskog aktiviste
Izlazak iz kome
DOGRADNJOM DO PREPORODA – NADOGRADNJA ŽELJA
Predpočetni koraci
autor: Ištvan Farkaš, aktivista
Šta je bilo, i cemu je poslužilo
Pre nekih sedam-osam godina, ili čak i desetak, Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada je prepoznala jedan ogroman problem koji neposredno utiče na mogućnost revitalizacije celokupne društvene zajednice, a naročito lokalnih zajednica. Taj problem; urušavanje kvaliteta života Roma, su i mnogi drugi videli i uvideli, ali su razloge za to primetili kao posledicu jednog-jedinog uzroka (pretežno smanjivanje stepena školovanosti, i porasta nepismenosti medu Romima), te su i aktivnosti za poboljšanje položaja usmerili prema tome.
Medutim, EHO je, kada je podrobnije proučila problem, i uvidela kompleksnost uzročno-posledičnih veza, shvatila da je povecanje stepena obrazovanja tek delimično, parcijalno rešenje, istina preko potrebno, ali i nedovoljno samo po sebi. Shvatili su da su uz to potrebni i poboljšanje stambenih uslova, stepena zaposlenosti, mogucnosti pristupa Roma i gradu i ustanovama-institucijama, poboljšanje zdravstvenog statusa, poboljšanju informisanja, dakle svemu onome što je tek potom odredjeno kao prioritet Medjunarodne Dekade Roma.
Istovremeno, EHO je prepoznala i još jedan preduslov, potrebu, koju je cak i ta Dekada zanemarila. Potrebu za ukljucivanjem Roma da samoucešcem, patricipativnim nacinom ucestvuju u poboljšanju svog položaja, te potrebu za motivisanjem nekih pripadnika ovog naroda da to prihvate, te senzibilisanje sredine da ih u tome podrže.
Uvidevši osnovne uzroke nazadovanja romske zajednice ova organizacija je locirala najpogodnije tle gde može započeti aktivnosti za korenite promene. U tom trenutku su se odlučili za novosadsko prigradsko naselje, Bangladeš.
U prvoj fazi su okupili ljude iz tog naselja, i oformili grupu koju su nazvali Forum, te su sa njima pretresli sva pitanja, počevši od uzroka, preko posledica, pa do mogućnosti promena i participacije u tome.
Rezultat toga je da je za ovih nepunih deset godina pokrenut obrazovni rad sa decom, najpre u samom naselju, a potom uključivanjem u redovno školovanje, i neprekidnom podrškom za to. Tako je osposobljen najveći broj odraslih za sticanje nekog zanata, i motivisan za otvaranje svojih mikropreduzetnišatva. Ishodovano je od Centra za socijalni rad da se poprave i adaptiraju njihovi stanovi, te su pokrenute inicijative za upoznavanje dece i mladih sa svojim vršnjacima iz naše države i inostranstva. Mladi su odvodjeni u goste kod drugih, ali su i njima stigle uzvratne posete. Najveci rezultat je da su svi ti ljudi sada aktivni u rešavanju svojih potreba i da su time stekli bar delimično priznanje i podršku sredine, institucija, organa uprava.
Ipak, kada sabrani svi rezultate, uvidele su dve stvari:
- prvo; ovo je tek jedna sredina gde je bilo neophodan upravo ovakav vid podrške
-drugo; ovi ljudi su kao najveći pomak u poboljšanju svog položaja videli u tome da je pitanje njihovog stanovanja rešeno i normativno, ali i konkretnim popravkama stanova, uvodjenjem struje i vode, dogradnjom kupatila...
- prvo; ovo je tek jedna sredina gde je bilo neophodan upravo ovakav vid podrške
-drugo; ovi ljudi su kao najveći pomak u poboljšanju svog položaja videli u tome da je pitanje njihovog stanovanja rešeno i normativno, ali i konkretnim popravkama stanova, uvodjenjem struje i vode, dogradnjom kupatila...
Stoga je EHO pre četiri godine osmislila i otpočela novi projekat: poboljšanje stambenih uslova romskih porodica i u drugim sredinama, a u saradnji sa Kancelarijom za Inkluziju Roma pri Vladi AP Vojvodie, lokalnim opštinskim organima uprave, a prvenstveno sa Romima te sredine.
U okviru projekta su adaptirane kuce i kolovoz u Ðurdevu, Čurugu, a trenutno je u toku popravka kuća u Bečeju i Bačkom Gradištu.
Priča iz naslova
U potrazi za pričom iz naslova, posetili smo Bačko Gradište da osmotrimo šta je uradjeno do sada, i porazgovaramo sa ljudima - korisnicima projekta. Stigavši u naselje koje domaćini zovu „Ciglana“ primetili smo nedvosmislene znakove da su radovi još uveliko u jeku, mada smo dobrano zagazili u Novembar. Na zemljanom putu, koji ni slucajno ne možemo nazvati kolovozom, nagomilane hrpe cigli, šljunka i peska, u dvorištancima džakovi cementa, kreča, gradja… Osnovni razlog za to, kako su nam rekli je postojanje podzemnih voda u tom delu gradišta. Zbog visokog vodostaja tek su nedavno mogli otpočeti sa izgradnjom septičkih jama, bez kojih bi bilo nesigurno i zidanje zidova i kupatila, jer voda nema gde da otiče, jer tu ne postoji kanalizaciona mreža. Na mestima gde su napravljene ove septičke jame, stoje novoizgradjeni zidovi (pojačanje ili zamena starih, dozidana kupatila, postavljeni novi krovovi), i ljudi ih već uveliko koriste kao novi životni prostor.
Jedna kuća je u potpunosti srušena i sazidana iz temelja… U drugom delu sela, kod katoličkog groblja zidarski radovi su davno završeni. Sada se radi na unutrašnjem finaliziranju, ali se koristi i ono završeno - tako kako je… Kod pravoslavnog groblja isto tako očekuju završne radove i koriste ono što imaju…
Zapodevši razgovor sa korisnicima, zaključujemo da su svi prihvatili uslov samoucešća u pomocnim gradevinskim poslovima kao nešto i sasvim normalno, očekivano i poželjno. Kako oni kažu, ne mogu i ne žele ni od koga očekivati da im bilo šta donese na tacni, jer nisu oni ni nerazumni, ni fizički onemoćali, bespomoćni, pa da im neko sve da na lepe oči… Razmišljaju, ako sami sebi ne pomognu, zašto bi im bilo ko pomagao… Ta pomoć drugih im je bar delimično ipak potrebna, jer uslovi življenja su im takvi da neke stvari ne mogu sebi obezbediti. Na primer: renoviranje davno istrošenih straćara u kojima su do sada živeli, jer nemaju novaca za ulaganje u materijal… a novaca nemaju, jer nema posla za njih…
A posao niko od njih nikada nije odbio. Kad god je bilo moguće išli su da rade bilo šta. Pre, dok su vremena bila pogodnija, išli su u seosku zemljoradničku zadrugu, na njivu, u preradjivačku industriju, kod imućnijih suseljana, bilo gde, na bilo šta. A sada, kada je celo selo zamrlo, kad ni zrna posla tu nema, idu da kopaju rovove za telefonske kablove širom Vojvodine, u čurušku liniju za sortiranje povrca, u plastenik, ili u sakupljanje suvog granja. Bilo šta. Ali, više ni to "bilo šta" ne postoji, jer tek jednom u mesec - dva ih pozovu na par dana.
( Na ovo ćemo se posle vratiti )
A kada im je EHO ponudila da budu deo ovog projekta, dočekali su to raširenih ruku i pune duše zahvalnosti. Shvatili su to kao izlazak iz dugogodišnje kome, u koju su van svoje krivice zapali. Činilo im se, da su do tada bili učmali u tome, bez nade za izlazak, oporavak. Posebno im se dopalo upravo uslov samoučešca, jer su napokon mogli da osete da su korisni bar sebi i svojoj porodici (!).
Dakle, ovo mišljenje za potrebu i način sprovodjenja projekta je bilo jedinstveno kod svih njih.
Medjutim, kada je došlo vreme sumiranja rezultata, pocelo je razmimoilaženje u mišljenjima. Bilo je čak i nedovoljno razumljivih i nedovoljno obrazloženih stavova. Tek je jedna porodica rekla da je u potpunosti zadovoljna pruženim, (nimalo slučajno ona - čija je kuća iz temelja obnovljena), a i oni su izjavili da ovo smatraju tek predpočetnim korakom, jer nameravaju čim uzmognu da prošire ovu kuću sa bar još jednom prostorijom.
"Deca rastu", rekli su "i čak i ovako je tesno - za nas šestoro jedna soba". Ali, i to je daleko više nego što su do sada imali, rekli su, jer je ta soba skoro tri puta veća nego što su pre imali.
Najveći broj korisnika bi voleo bar malko veći stambeni prostor, i bar neku šupu, ali su svesni toga da se sada tek ovoliko moglo, i da je ostalo na njima. Ono što mi nismo mogli razumeti je to, da su dvoje izjavili bojazan da je u stvari, projektom više obezbedjeno, ali da to kod njih nije stiglo. Zbog čega tako misle, pitali smo. I oni odgovoriše, da su mnogi Romi u drugim mestima često bili deo projekta brojnih „pomagača“, ali do njih je stiglo tek desetina dobijenog, ili pak nisu ni znali za to. I sad, zbog čega bi EHO bila drugačija od tih „dobrotvora“…. medjutim, drugi korisnici su na to odgovorili, zbog čega bi bila ista, a da nije ista vide po svom primeru… doneli su koliko su mogli, i ispunili svaku svoju rec…
Najveći broj korisnika bi voleo bar malko veći stambeni prostor, i bar neku šupu, ali su svesni toga da se sada tek ovoliko moglo, i da je ostalo na njima. Ono što mi nismo mogli razumeti je to, da su dvoje izjavili bojazan da je u stvari, projektom više obezbedjeno, ali da to kod njih nije stiglo. Zbog čega tako misle, pitali smo. I oni odgovoriše, da su mnogi Romi u drugim mestima često bili deo projekta brojnih „pomagača“, ali do njih je stiglo tek desetina dobijenog, ili pak nisu ni znali za to. I sad, zbog čega bi EHO bila drugačija od tih „dobrotvora“…. medjutim, drugi korisnici su na to odgovorili, zbog čega bi bila ista, a da nije ista vide po svom primeru… doneli su koliko su mogli, i ispunili svaku svoju rec…
Ipak, kažu svi oni, možda bi im i druge vrste podrške mogle dobro doći, da li kao deo ovog projekta, ili nekog drugog. Najmanje možda humanitarna pomoć, jer im treba i to, ali im više treba podrška za školovanje dece. Takvu podršku su ove godine dobili upravo od EHA, ali sledeće ko zna… Najviše bi im trebao posao, koji im niko ne može projektom dati, a ni drugačije ga nema. Da posla ima, oni bi sami sebi zaradili i za hranu, ogrev, i za knjige, pa čak možda i za popravku zida, krova… Ovako, kada zarade koji dinar, rasporedjuju to na dva-tri meseca, pa onda za dnevne potrebe dospe tek mrvica, a ništa ne ostaje za ulaganje…
Nadogradnja želja
Sada je tren da se vratimo na dve - tri izrečene stvari. Rekli su: radili su sve i svašta, nisu odbili nijedan posao. Rekli su: projektom se ne može dati posao. Rekli su: osećaju se sada bar iole korisni. Rekli su: žele sami sebi nadograditi kuće, i zadovoljiti novonastale želje i potrebe.
Da vidimo ovo drugo – projektom dati posao. U uvodu spomenutom Bangladešu je uradjeno upravo to. Osposobljavanje za zanate i mikropreduzetništvo. Kao projekat, ili deo toga. Možda bi i ovde to pomoglo, ali ne smemo zaboraviti da je Bangladeš u Novom Sadu, a Gradište je potpuno zapušteno i uvelo samo po sebi. E tu smo. Izlazeci iz kuca u obidjenim šorovima nasred šora zatičemo velike površine, skoro livade potpuno zarasle u korov na mestu srušenih kuća. Obilazeći selo vidimo isti prizor u mnogim ulicama, na obalama nekoliko vodenih površina nadomak sela, na najvećem delu lokalnih grobalja. Vidimo zapuštene, neodržavane grobove, koje više ne ma ko da obilazi. Vidimo nekoliko većih grupa dece koji se igraju u tim šipražjima jer nemaju gde drugde. Vidimo izandjale fasade na kućama staračkih domaćinstava ili onim trajno napuštenima. I čujemo da ovi ljudi žele raditi, da odlaze u neke nedjodije u Banat, Srem, koznagde, da bi iskopali koji metar jarka. Da žene celu noć probdiju kraj čuruške trake za papriku. I znamo iz vesti da je Gradište jedno od žarišta sitnog kriminala mladih, jer nemaju nikakvog drugog načina privredjivanja. U TV vestima se Gradište jedino tako i pominje.
Da vidimo ovo drugo – projektom dati posao. U uvodu spomenutom Bangladešu je uradjeno upravo to. Osposobljavanje za zanate i mikropreduzetništvo. Kao projekat, ili deo toga. Možda bi i ovde to pomoglo, ali ne smemo zaboraviti da je Bangladeš u Novom Sadu, a Gradište je potpuno zapušteno i uvelo samo po sebi. E tu smo. Izlazeci iz kuca u obidjenim šorovima nasred šora zatičemo velike površine, skoro livade potpuno zarasle u korov na mestu srušenih kuća. Obilazeći selo vidimo isti prizor u mnogim ulicama, na obalama nekoliko vodenih površina nadomak sela, na najvećem delu lokalnih grobalja. Vidimo zapuštene, neodržavane grobove, koje više ne ma ko da obilazi. Vidimo nekoliko većih grupa dece koji se igraju u tim šipražjima jer nemaju gde drugde. Vidimo izandjale fasade na kućama staračkih domaćinstava ili onim trajno napuštenima. I čujemo da ovi ljudi žele raditi, da odlaze u neke nedjodije u Banat, Srem, koznagde, da bi iskopali koji metar jarka. Da žene celu noć probdiju kraj čuruške trake za papriku. I znamo iz vesti da je Gradište jedno od žarišta sitnog kriminala mladih, jer nemaju nikakvog drugog načina privredjivanja. U TV vestima se Gradište jedino tako i pominje.
I, znamo, osim toga da je ekologija veoma gorući svetski problem i prioritet. Znamo da su ovakva zapuštena naselja i groblja leglo i svakakvih živuljki i zaraza. Znamo da Centri za socijalni rad sve teže izdržavaju mlade i nezaposlene, narocito u zabitima poput ovog sela, a znamo i to da lokalne i pokrajinske vlasti omogućuju / finansiraju pokretanje društveno korisnih radova, bilo u formi javnih radova, bilo u formi socijalnog preduzetništva.
E sad, kako bi bilo da se, recimo, svi ovi ljudi angažuju u formi javnih radova za raskrcenje svog ovog šipražja, kao projekat, i da mesec-dva budu plaćeni za to. U svom selu, pred svojom tarabom. Njih pedesetak - stotinjak. A potom, osnuje neko mini preduzeće, koje ce održavati novo, ekološki cisto i zdravo okruženje, održavati seoske fasade, pomagati u staračkim domaćinstvima uslužnim poslovima, izgraditi i održavati dečja i sportska igrališta, i za to završiti zanat… bar desetak zaposlenih… Svako tržište rada preferira osposobljavanje i zapošljavanje ranjivih grupacija, dakle, recimo, Roma, žena, mladih, stanovnika sela… kojih u gradištu nije da nema. I žele biti korisni, a ne paraziti… korisni za sebe i za druge… ponavljam, ako je moguce, u svom selu
E sad, kako bi bilo da se, recimo, svi ovi ljudi angažuju u formi javnih radova za raskrcenje svog ovog šipražja, kao projekat, i da mesec-dva budu plaćeni za to. U svom selu, pred svojom tarabom. Njih pedesetak - stotinjak. A potom, osnuje neko mini preduzeće, koje ce održavati novo, ekološki cisto i zdravo okruženje, održavati seoske fasade, pomagati u staračkim domaćinstvima uslužnim poslovima, izgraditi i održavati dečja i sportska igrališta, i za to završiti zanat… bar desetak zaposlenih… Svako tržište rada preferira osposobljavanje i zapošljavanje ranjivih grupacija, dakle, recimo, Roma, žena, mladih, stanovnika sela… kojih u gradištu nije da nema. I žele biti korisni, a ne paraziti… korisni za sebe i za druge… ponavljam, ako je moguce, u svom selu
I da završimo sa ovim. Rekli smo, negde u uvodu da svaka lokalna sredina ima i neki svoj nadprioritet, pre drugih prioriteta. U Bangladešu su to prepoznali kao stanovanje. U Gradištu kao zapošljavanje. Zbog cega? Bangladešci, ipak, su i pre koliko toliko imali izvor neke zarade, jer grad je ipak grad, i ako ništa drugo, postoji bar mogućnost sakupljanja i prodaja gvoždurije… a ovi, ništa osim njive i kopanja rovova ne mogu, a sada ni to…
Svaturja pa o romano aktivista
Inkljistipe andar e koma
Šukarimosko vazdimos – Žžndailimosko vazdimos
Majd anglune pasurja
Ramosarda:Ištvan Farkaš - aktivisto
So sas, aj so hasnisardapes
( kodoleste ke haradol o sikavimos thaj inke barjol maškar e Romende ), aj ande kodo vi lenge aktiviteturja sas te vazdelpe o nivelo pa o majdlacho trajo e romengo.
Kanak o EHO, majdhanduk pindžarda o bajo, thaj dikhla kompleksnost puchimasta, la opre ke si obrazovanje numa jekh talo bajonengo, parcijalno gatisarimos, cacimos ke but trubul, aba vi kodo ke naštik numa kodo te kerelpe.Line opre ke paša kodo vi ke trubul te vazdelpes kheresko bešimos, te vazdelpe bucarno nivelo, te šaj e Roma pašarenpe pa o foro thaj institucije sistemoske, sastimasko vazdipe, medijsko vazdipe, o EHO sas angluno kidipe save line opre sa kavak,aj pala kodo sargodi prioriteturja, si chutino ande Machar ljumljaki Romani Dekada.Paša kodo,EHO pindžarda inke jekh angluno puchimos, trubijipe, savo si chuta e rigate vi katar e Dekada. Trubujipe e Romengo te korkoro participativno vazden o pengo nivelo, te kerdolpe motivacija thaj senzibilacija,te šaj korkore e Roma te den lenge zor.
Kanak arakhle fundoske bilacimos, ke e romani zajednica džali inke majdpalpale, kavak kidipe, locirisarda kaj šaj te haradonpe fundoske bilacimos. Teljarde te keren buki ando paše forosko than,Bangladeš.
Po teljaripe,kide e Romen andar kodola chere, atunci fundosarde kidipe, savo akhardol Forum, pala kodo lenca cinosarde sa u phucimate pa o lengo trajo, fundo teljarimosko sas sostar si kada, sar šaj te kodo pharuvelpes, thaj te e Roma len participacija ande kodo.
Goresko aresimos pala kodola deš berš si:
- teljarda obrazovno buki e cavorenca, majd anglal ande chera, aj pala kodo arakhle pesko than ande institucije ( sikhavne thana ), thaj des desesko žutimos,
- Vazdine sicimos pa e Roma te avelen zanaturja,
- Kardape motivacija te putardon mikropreduzetništvo,
- Line katar o Maškaripe pa o centro e bucako, ( Centar za socijaln rad )
te lachardon lenge kherora,
- Inicujativa, te pendžardon, bejaturja thaj ternimate andar Srbija.
thaj aver phuvja.
- majd baro goresko aresimos, ke kodola e Roma savora si aktivni,te
haradon lengo cormos, aj kodolesa vazdine peski žutimos ande institucije.
Kanak kerde rezime e bucako,dikhle duj talurja: kavak si jekh jekhutni chera,kaj trubulas numa kasavo žutimos, aj dujto e Roma dikhle ke si lengo puchimos pa e kherora gatisardino normativno, crdini si: elektrika, paj, najarimasko than.
Si štar berš sar o EHO teljardas te kerel nevo projekto, te vazdelpe bešimasko kherengo phucimata, vi ande aver forurja, te keren kavak ketane e Kancelarijom za Inkluziju Roma paše Vlada AP Vojvodine, pa o lokalno nivelo, a majd anglal e romenca andar kodola e chere.
Kavak projekto anda te kerdon e romane khera ano,Ðurdevo,Curug, aj akanak kerenpe vi ando Becej thaj Backo Gradište.
Teljarimoski paramichi
Jekh kher sas harado, džando fundo,thaj kerdape nevo kher… Ando aver talo e cherengo,paše e katolichike limorja, e buki si dulmut dini gata, akanak kerdolpe andral finaliziranje. Aj vi paše ortodoksne limorja, a khera si gatisardime, thaj e roma bešen ande lende.Po teljaripe svatonengo, dikhlam ke savora kamle te den pesko žutimos, kada te korkoro e Roma keren buki, aj kodo te avel lengo talo projektosko.
Sar mothode e Roma, amen ci kamas khonik, te del amenge vareso ivja devleske, amen najsam bigodake manuša, najsam ci kasave save ci kamen te keren buki, tena avasa ando jekhipe, khonik ci avela te žutil amenge, aj vi avresko žutimoso trubul amenge, avresko žutimos trubulamen anda kode:najamen cipja,buki thaj majdur… naštik korkoro te vazdasamen po majdvuco niveli na numa e bešimasko, thaj bucako … Khonik katar e Roma ci birisarda te arakhel buki, numa ande sezonske buca.
Akanak kanak si intrego foro bi bucako, e Roma džan te hanaven hhvja pa o tff kabelurja, pe intrego Vojvodina, ando curuško plasteniko, vad kiden e šuke krandže.Ci losaren e buki, aba ci kodo ke ci losaren naj,univar akharenle des duj, thaj kodo si sja.
( pe kavak boldasamen )
Kanak o EHO, kerda svato lenca pa o kavak projekto,ažukarde kodo buhljarde vastenca, thaj pherde ilesa.Džangle ke si kodo inkljistimos,andar bute beršeski koma, ande savi sas, na numa ke sas korkoro došale, thaj gindinas ke ci birina te crrdenpes avri, andar o cormos.Seperatno tecilas lenge,ke vi von korkoro kerena buki, te šaj te hacardon ke si vi von žuturja, peske,thaj peske familijake ( ! ). Šaj te mothas ke sas savoren jekh gindo, sar trubul te kerelpe kavak projekto.Aba, kanak areslam pa o gor aresimasko thaj šukarimos, teljarda averchande, thaj averchande gindurja, sas vi gindurja sav ci sas fundome. Numa jekh familija mothoda ke sas 100% žutime lenge, aj kodo sas e familija,kaske sas kerdo kher andao fundo,inke mothode ke kamenas, te avenalen cipja, te lengo kher korkoro buhljaren.Bejaturja bajron, jekh soba pa amende 6 džene.
Vi kodo si majdbut,! so sasamen majdsigo.Majdbut e Roma ,kamenas chara majdbare khera thaj o than kaj šaj te chon e kaš, aba silen godi ke musaj korkoro te keren majdur.Kovak so ci birinas te chaceren si: duj Roma mothode pengo gindo, ke gindin ke kavak projekto sas majdbuhlo, thaj kodo ci aresla dži kaj lende.Puclam sostar kada gindin.Von mothode: ke but Roma,andar aver gava, sas talurja pa e projekturja, katar e but žutorja, aba dži lende areslas numa 10 %, vad ci ni džanenas pa e projekturja.Andar soste o EHO, avelas averchandes katar e sa “žutorja”…aba aver e Roma mothode pe lenge svaturja, ke najlen cacimos, ke von dikhen vi korkoro sa so mothode kodo vi kerde…
Aba,savora von, mothode ke vi aver fela žutimoski, mischto avelas lenge, sargodi talo pa o kavak projekto, vad aver projekto…majd carra humanitarno žutimos,na ke ci trubul kodo,aba majdbut trubul lenge žutimos pe e chavora te šaj te džan ande sikhavne thana, aj kasavo žutimos kavak berš da lenge o EHO, o berš savo avel,ko džanel … majdbut trubulas buki, savi naštik khonik te denlenge prdal o projekto, aba ci averchandes najle… te avelas, von vi korkoro kerenas penge vi pa e trajo,kaš, thaj chavorenge pala sikhavne thana, aj šaj ke vi te inke chara lacharen penge kherora..kada kanak len kodo dinari, crrden kodolesa 2-3 chon, pa o trajo, achel lenge numa carr, aj te lacharen e kherora kahanci…
Žnduimasko vazdipe
Sar inkljasas andar e khera, pe ulica, maladam bari mal, kaj barjilas e bari char, pa save sa varekana khera ( akanak sa si harade ).Džav te dikhav o gav, dikhav kajgodi sa jekh,sa si mukhlo thaj harado, e limorja e malja, khera, sogodi si imistime.Dikhav e limorja sar barjila bari car,khonik naj te lel sam.Dikhav varesode chavoren, sar khelenpe ande kodoja bari carr, khelenpe kote ande kodo ke najlen aver than.Dikhav harade khereske fasade, phurane manušen, dikhav mukle khera.Thaj ašunav ke kala manusch kame te keren buki, džan kajgodi pa o Banat,Srem te hanaven.Aj e romlja intrego rrjat keren buki ando plasteniko.
Aj vi džana,prdal e Vjaste, ke si o Gradište, kujbo pa o hurdo kriminalo,ande kodo ke najlen averchandes te aven dži kaj cipja.Andar e Vjaste, o Gradište,pomenilpes ando kasavo konteksto.Vi džanav, paša koodo ke si ekologija ljumljaki griža thaj prioriteto, džanav ke ande kasave mukle gava,thaj limorja šaj te avel but bilachimos ( sapa thaj sogodi aver …),te buhljardolpe nasvalipe. Centri pa socijalni rad, sa majd phare šaj te pocinel, ternen manušen saven naj buki, aj seperatno ande kasave thana sar si o Gradište, aj džanav vi kodo ke lokalno thaj pokrajinske manuša den finansije pa e programurja sar si te teljardol e buki savi hasnirila intrego zajednica, sa jekh šaj te avel vi javno buki, vad ande forma socijalnog preduzetništva.
Akanak,sar avelas te kala manuša sa arakhen pesko than ando programo javni radovi, te šladol e malja, kodo te avel projekto, thaj 1-2 chon te aven podinde.Ando kavak gav paša pesko kher, pandžvardeš džikaj šel džene.Pala kodo te keren jekh cino mikro firma, savo kerela nevo,vužo, thaj sasto gav,te lacharen khereske fasade, te žutin kaj si phurane manuša, te kerenpe cavrikane khelimaskeo than, aj pa o kodo trubun te den gata o zanato… majd cara deš džen šaj te arakhenas e buki… Intrego tržište bucako,preferira, te sicon,thaj arakhen buki e grupacije sar godi si:terne, džulja, save bešen pe gava, Roma…aj kasaven ando Gradište si.Von kamenas te aven vi von ande buki, aj tena aven paraziturja ( kola save trajin pa e avreski griža )… te len avelen hasna, aj vi avren te avel hasna katar lengi buki…inke jekhvar mothav, te šaj, ande gaves te avel hasna.Kamavas te gatisarav kalesa.Phendam, po teljarimos ke sa jekh lokalno samouprava silen prioriteto, aver si chutine rigate.Ando Bangladeš kodo pindžarde sargodi si mothodo majd anglal.Ando Gradište sargodi sar mothode majd anglal.Andar soste? Ando Bangladeš sas vi majd sigo varesode buca,thaj carra cipja, o foro si foro, tena avela khanci, si te kidenpes e sastrja…aj kala,khanci, numa te hanaven, aj akanak naj ni kodo…
Nakhada:Nebojša Vladisacljević
Nema komentara:
Objavi komentar